me. Car je boravio u kući kovača Gerita Kista, kupio je alat i zaposlio se kao običan tesar u brodogradi- lištu, dok je u slobodno vreme šetao po gradu, obi- lazeći male i velike proizvodne pogone i manufak- ture. Kažu da se često mogao videti u razgovorima sa radnicima i običnim stanovništvom. Iz Saardama car je produžio za Amsterdam. Čuvši za njegov izlet u posao brodogradnje, gradonačelnik mu je predložio da radi u brodogradilištu Holand- ske istočnoindijske kompanije. Kako je car pristao, gradonačelnik mu je pronašao kuću za boravak i ve- liki ruski car je započeo svoj posao na novoj frega-
parlamenta. U slobodno vreme jedrenjakom je plo- vio Temzom ili se zabavljao veslanjem. Petar Aleksejevič je skoro tri meseca živeo u En- gleskoj. Na zadnjem zidu njegove kuće u Deptfordu čak su probijena i vrata kako bi mogao neprimetno da izlazi na ulicu, zaobilazeći gomilu dokonog i rado- znalog sveta. Naime, ruska delegacija nije izazivala samo interesovanje Engleza, već i veliku ljutnju, jer su ti stranci voleli da se provesele uz topove, koje su često radi zabave koristili da ispaljuju pravu đulad. Petar je u aprilu, oprostivši se od engleskog kralja, otišao u Austriju. Na putu do Beča posetio je Drez-
ti „Petar i Pavle“. Malo je reći da je Petar bio srećan – napokon je mogao da radi na izgrad- nji broda, učeći i prateći kako se radovi odvi- jaju od samog početka do porinuća. Rad u brodogradilištu i redovnu diplomat- sku prepisku car je kombinovao s obilascima muzeja, pozorišta i manufaktura, kao i kupovi- nom oružja. Takođe je usput proučavao i štam- parski zanat, medicinu, matematiku i fiziku. Posećivao je sale za obdukciju i prisustvovao nemalom broju izvršenja smrtne kazne. Učio je umeće graviranja kod čuvenog Adrijana Šhonbe- ka, kupovao je papagaje, majmune i preparira- ne krokodile, proučavao je gledanje kroz mi- kroskop i vežbao vađenje zuba... Petar je u Holandiji sreo i engleskog kralja Vilijema III, koji je tada bio štathalter Holan- dije, što je titula zajedničkog predstavnika ni- zozemskih provincija tokom postojanja Habz- burške Nizozemske a kasnije, tokom postojanja Nizozemske republike. Vilijem je ruskog cara pozvao sebi u goste, te kada je fregata „Petar i Pavle“ završena, Petar je – dobivši zvanje brod- skog majstora, zaista i krenuo put Londona. Dok se car u Holandiji bavio uglavnom prak-
den, čuven po umetnosti, gde je celu noć pro- veo u lokalnom Kunstkameru, odnosno zbirci umetnina. Pored muzeja, Petar je posetio Glav- ni arsenal, livnicu i nekoliko tvrđava. U Beču je računao da će sa Austrijom la- ko sklopiti savez protiv Turaka, međutim, sa velikim naporom je jedva izdejstvovao i lični susret s carem. Raskoš i strogi protokol na bečkom dvoru nisu se svideli skromnom ruskom caru. Dok je njegova delegacija čekala audijenciju kod au- strijskog imperatora, Petar je razgledao grad, arsenal, biblioteku i kunstkamer. Takođe, pri- sustvovao je operskoj predstavi i maskaradi za koju je odabrao kostim seljaka iz holand- ske provincije Frislend, a koji mu je zaličio na uniformu holandskog mornara. Nažalost, svi pokušaji izaslanika i Petra da stvore antitursku koaliciju u Beču dožive- li su neuspeh. Prekršivši dogovorene obave- ze, Austrija i Venecija su zaključile mir s Tur- skom, ignorišući interese Rusije. Mladi car je bio obuzet jarošću, ali je iz toga izvukao drago- cenu političku lekciju – od tog trenutka njego- va zemlja će ubuduće sama rešavati sve svoje
Petar Aleksejevič Romanov, koji je stupio na ruski presto 1682. godine, postao je prvi ruski car koji je proputovao Evropu
som mnogih disciplina, u Engleskoj je mahom pro- učavao teoriju brodogradnje. Uz pokroviteljstvo Vi- lijema III ovaj vredni i radoznali ’student’ dobio je pristup brodogradilištima u Deptfordu, Portsmutu i Četamu, kao i fabrici za artiljerijske proizvode u Vulviču. Petar je bio uporan u jednom – gde god je imao priliku da boravi, svojski se trudio da nabavi crteže, slike i modele brodova. On je u Engleskoj, takođe, aktivno proučavao matematiku, geometri- ju i astronomiju, ali je i razgovarao sa najistaknuti- jim naučnicima. Posetio je opservatoriju u Grinviču, Kraljevsko naučno društvo i Oksfordski univerzitet, a za vreme obilaska Tauera detaljno se upoznao sa novčanom reformom u kovnici novca. Na lični kra- ljev poziv Petar je čak posetio i sednicu britanskog
probleme. Vremenom je od Rusije uspeo da napravi pravu moćnu imperiju, sa velikom i snažnom armi- jom, kao i sopstvenom flotom, da zada poraz Šved- skoj i dobije izlaz na Baltičko more. Sa svog krajnje poučnog putovanja po Evropi mladi Petar I se u avgustu 1698. godine vratio u Moskvu. Po jednoj legendi, na putu je svratio u srp- ski pravoslavni manastir Velika Remeta, kome je čak i poklonio svoj portet. Ipak, istoričari su kasnije ustanovili da su ovu sliku – koja se smatrala čudo- tvornom – manastiru ipak poklonili Pavle i Natali- ja Panajotović, stanovnici Karlovaca 1821. godine. Od kraja XIX veka taj ’srpski’ portret Petra Ve- likog čuva se u Ermitažu, a za manastir je naprav- ljena kopija slike, u zamenu za original.
Promo » Promo | 59
Made with FlippingBook interactive PDF creator