„Jedan po jedan“ je prvi triler Tonija Parsonsa kojim je započeo serijal romana o detektivu Maksu Vulfu
The Murder Bag was the first Tony Parsons’ thriller that launched the series of novels about detective Max Wolfe
ć i se da Sten ne umre i na stranicama knjige... Mno- go mi je žao što ste izgubi- li člana porodice... – Hvala na saučešć u – da, gubi- tak psa je ogroman gubitak. To je gubitak člana porodice, čak i gore na neki način, jer se mi uvek udalja- vamo od naših roditelja, a naša de- ca se udaljavaju od nas. Ali naši psi su nam bliski poslednjeg dana svog života isto kao i prvog. Nazad na Maksa. Pozajmi- li ste Stena iz stvarnog ži- vota, koliko vas ima u Vul- fu? Da li vaša ć erka liči na Skaut? – Dva su lika u knjigama Maksa Vulfa preuzeta iz stvarnog života. To su Fred, moj lični trener, i pas Sten. Ćerka i zaista liči na Skaut, ali je starija – 22-godišnja student- kinja na Kembridžu. Ipak, na neki način ona je veoma nalik na Skaut – stalno kupuje obroke za beskuć ni- ke (mojom kreditnom karticom). Ali Skaut nije ona, jer zapravo po- tiče od moje nostalgije za vreme- nom kada mi je ćerka bila mala, u kojoj sam mnogo uživao i voleo je, i stvarno mi nedostaje. A da li zaista pijete tro- struki espreso i boksu- jete? – Da, bavim se boksom, i upravo sam se vratio sa današnje sesije sa Fredom, koji me drži u dobroj for- mi iako je prilično mali i mršav (kao Fred u knjigama Maksa Vulfa), ali je briljantan trener. Pijem trostru- ki espreso, mada obično naručujem tri dupla umesto dva trostruka, jer ljudi često ne znaju o čemu priča- te kada tražite trostruki espreso. London igra veoma važ- nu ulogu u vašim delima. Bukvalno je moguć e oseti- ti miris pijace mesa, juriti leptire sa Stenom po par- ku ili zamisliti kako sija krov katedrale Svetog Pa- vla. Šta biste poručili na- šim putnicima kada dođu u vaš grad, šta ne smeju propustiti? – Poručio bih im da potraže
London Maksa Vulfa – Hampsted Hih, veliko divlje prostranstvo šu- me u centru Londona, „Bar Italija“ u Sohou, katedralu Svetog Pavla ko- ja se može videti sa prozora Mak- sovog stana i, naravno, pijacu me- sa Smitfild i Savil Rou i Temzu. Svi orijentiri u knjigama Maksa Vulfa su dobro mesto za početak, pa za- to verovatno stalno srećem njego- ve čitaoce u „Baru Italija“. Šta je za vas London? – Za mene London predstavlja dom – to je zaista to. Volim drev- nu istoriju grada i saznanje da će sve stvari koje su mi značajne i da- lje biti ovde dugo nakon što odem. Čini se da knjige ne gu- be svoju magiju čak ni uz mobilne telefone. Mislite li da ć e književnost preži- veti moderno doba? – Mislim da ćemo uvek imati ljudsku čežnju za pričama. Da je to duboko ugrađeno u našu krv, ko- sti i DNK. Žudnja za pričama, da osmisle naše živote i univerzum. To je moćnije od tehnologije – ia- ko je istina da ovih dana ima be- skrajnih smetnji i teže je sedeti uz knjigu kada možete da gledate za- bavne životinje na Instagramu. Ali knjige i priče imaju moć . Da li ste nedavno pročita- li nešto dobro za prepo- ruku?
– Spisatejica koja mi se svi- đa je Kler Kigan, Irkinja, i autor- ka zbirke kratkih priča pod nazi- vom „Antarktik“, kao i romana pod nazivom „Male stvari poput ovih“. Ona piše o životima radničke kla- se, siromašnih i neobrazovanih, što mislim da je prilično retko u da- našnje vreme. Već 50 godina dolazite u Beograd. Kakva je srp- ska publika, da li ste sve- sni koliko čitalaca ima- te ovde? – Srpska publika je najbolja! Ostali su uz mene od početka. Za- to sam želeo da ove godine budem na Beogradskom sajmu knjiga jer nisam bio neko vreme – pandemi- ja kovida mi je poremetila norma- lan život – ali znam i cenim koliko čitalaca imam u Srbiji. Imam sre- ću što su knjige tako dobro pred- stavljene u „Laguni“. Kada je naš grad u pita- nju, postoje li stvari koje nikada ne propustite da vidite, okusite, pomiriše- te kada dođete? – Prošlo je 50 godina od kada sam prvi put došao u Beograd i, zaista, još uvek učim o gradu. Na ovom nedavnom putovanju našao sam odličan mali kafić u blizini ho- tela „Moskva“ u koji sam svakog jutra odlazio na kafu, ali i resto- ran „Franš“ koji apsolutno volim i u koji ć u se vrać ati pri svakoj po- seti. To je jedan od najboljih re- storana na svetu. Sa prijateljima sam na ovom poslednjem putova- nju istraživao obalu reke, a onda, daleko od Sajma knjiga i TV studi- ja, volim da prestanem da pričam na nekoliko sati, da lutam okolo i izgubim se. Tada otkrijete dobre male prodavnice u kojima možete kupiti nekoliko piva, ili tezgu na kojoj se prodaje odlično parče pi- ce, ili mesto gde se prodaje najbo- lji sladoled. Mislim da sa velikim gradom poput Beograda ili Lon- dona nikada ne prestajete da uči- te. Primetio sam dosta promena u Beogradu, ali duša srpskog na- roda ostaje nepromenjena.
Interview » Intervju | 47
Made with FlippingBook interactive PDF creator