Hvala dobrim posadama
GODINU U KOJOJ OBELE- ŽAVA POLA VEKA NA SCENI Vlatko Stefanovski pamtiće i po londonskoj avanturi – rasproda- tom koncertu u klubu „Dingwalls“ i snimanju novog albuma u legen- darnom „Abbey Road Studios“. Uz Jana Stefanovskog na bubnjevima i Tihomira Hojsaka na kontrabasu, Vlatko je snimio čak 22 pesme uk- ljučujući i kultnu „While My Gui- tar Gently Weeps“ u čast „Bitlsa“. – Obišli smo hodnike, videli sve instrumente i, takoreći, sveta me- sta na kojima su „Bitlsi“ radili. Pevao sam na mikrofonu na kojem je ne- kad pevala Ejmi Vajnhaus. Svi smo osetili energiju slavnih muzičara ko- ji su snimali u tom čuvenom studiju – kaže Vlatko Stefanovski. Ovaj novi album, uz njegove du- gogodišnje projekte, samo je deo bo- gatog opusa koji uključuje saradnje s svetskim velikanima, filmsku i po- zorišnu muziku, kao i rad s Lon- donskim simfonijskim orkestrom. A jubilej koji slavi i koncertom u „Sa- va“ centru 16. decembra bio je odli- čan povod da sa njim kratko poraz- govaramo. Počeli smo, naravno, od „Abbey Roada“... – Imali smo dva čarobna dana na raspolaganju i snimili smo 23 nu- mere. Ne može da se opiše odušev- ljenje što smo uspeli da uđemo u sr- ce hrama gde su „Bitlsi“ radili, i ne samo oni nego mnogobrojni veli- ki umetnici. Ali od „Bitlsa“ je sve počelo – oni su mnogo toga uradi- li, ubacili veliki broj inovacija, ima- li neverovatan dar za komponova- nje, za eksperimentisanje u studiju. Naravno da mi mnogo znače, odra- stao uz tu muziku, tu estetiku i, da budem iskren, uz taj humor. Prva pesma koju sam naučio na gitari bi- la je „Mišel“. Kad smo već kod prošlosti, kako se sećate svojih po- četaka? – Slušao sam muziku, uzeo gita- ru, prvo učio da je štimam, pa sam polako osvajao neke akorde. Uglav- nom sam sedeo u dvorištu ispred kuće i razmenjivao ideje o muzici sa vršnjacima iz škole. Onda sam dže- movao sa prijateljima, svirao sam i sa dragim komšijom koji je danas
violinista u Filharmoniji, učili smo neke pesme, zabavljali smo se. Kao što smo igrali basket i fudbal, tako smo se igrali i sa instrumentima. Bio sam znatiželjan dečak, pun en- tuzijazma i željan da nešto nauči. Jeste li stremili tome da postanete najbolji gitari- sta na ovim prostorima? – Stalno sam želeo da sviram i da imam bend oko sebe, ali ni- kad nisam sanjao o velikom uspe- hu. Sve je prirodno dolazilo, ništa nismo na silu radili, nismo bili glad- ni velikog uspeha. Ako puno tru- da i ljubavi uložite u nešto, onda uspeh dođe kao normalna stvar. Artur Rubištajn je mudro rekao: „U muzici ne postoji bolji, u muzi- ci postoje samo različiti“. Ukoliko čovek može da izrazi svoje emoci- je preko bilo koje umetnosti kojom se bavi, on je uspeo. Ja sam naučio da svoju emociju preko ekspresije približim publici. Ko su gitaristi kojima se i danas dvite, ili oni koji su vam pomogli da postanete virtuoz? – Divim se svima onima koji su me formirali dok sam rastao. Još uvek se divim Džimiju Hendriksu koji je ostavio veliki trag u svetskoj muzici, ali uticao i na mene baš kao i Džef Bek, Erik Klepton, Džon Ma- klohlin... Od svakoga sam nešto na- učio, poneki trik, neku frazu skinuo i sve to stavio u sopstveni „lonac iz kog izlazi moje jelo“. Inače ima mno- go fenomenalnih mladih gitarista koji još dalje pomeraju granice to- ga šta je sve moguće odsvirati na gitari. Pomenuo bih dečka sa Sici- lije, zove se Mateo Mankuzo i teh- nički je verovatno trenutno najbo- lji gitarista na svetu. Sećate li se svoje prve gita- re i kako ste je dobili? – Prva gitara je došla u kuću 1965. godine, akustična, napravlje- na u Istočnoj Nemačkoj. Prva elek- trična gitara mi je bila jeftina „Jola- na“ češke proizvodnje, nakon toga sam počeo eksperimentisati sa ja- panskim kopijama američkih gita- ra, sve dok nisam zgrabio i kupio svoj prvi „Gibson SG“ u Londonu 1976. godine.
Volite li da letite Er Srbijom? – Pre svega volim da putujem, jer je čovek kad putuje u dru- gom stanju svesti. Kad putu- jemo, mi se više motivišemo, svesniji smo, malo oprezniji, uz- buđeniji nego kad smo kod ku- će ispred televizora. Letim če- sto Er Srbijom i zahvalan sam dobrim posadama. Imam želju da sa vama otputujem za Nju- jork i nadam se da će se to ču- do uskoro desiti.
GRATITUDE FOR GOOD CREWS
Do you like flying with Air Serbia? “I primarily like to travel because a person is in a different state of mind when he travels. We are more motivated when we travel, more aware and a little more cau- tious and excited than when we’re at home sitting in front of the TV. I fly with Air Serbia regularly and am grateful to the good crews. I have a desire to travel with you to New York and hope that miracle will happen soon.” Šta nas očekuje na koncer- tu u Beogradu? – Mislim da će to biti spekta- kularan koncert, imam puno dra- gih ljudi oko sebe, divne muzičare koji će obogatiti program. Koncert će biti sastavljen od akustičnog i, naravno, električnog dela. Uz dra- ge kolege i prijatelje Miroslava Ta- dića i Džibonija, tu je moj standarni trio – Jan Stefanovski na bubnjevi- ma, Ivan Kukić na basu i dugogodiš- nji saradnik na klavijaturama Damir Imeri. Najvažnije od svega je što će biti emotivno, jer prošetati kroz 50 godina materijala i opusa nije baš naivno. Sviraćemo pesme koje pu- blika najviše voli, a koje su prežive- le tokom vremena.
Tekst / Words: Jelena Pantović Fotografije / Photography: Zoran Pribičević
Music » Muzika | 61
Made with FlippingBook interactive PDF creator