KULTURA / CULTURE
Tragovima Rembranta
Ako Van Gog slika emocijama, Rembrant stvara dušom. Njegova sve- tlost ne sija samo sa lica već iz unutraš- njeg sveta ljudi koje je slikao. A nigde ta svetlost ne sija jače nego u Amsterda- mu, gradu koji mu je bio dom, utočište i inspiracija gotovo čitavog života. Rembrant Harmenson van Ra- jn rođen je 1606. u Lajdenu, univer- zitetskom gradu poznatom po tihim kanalima i mirisu pergamenta. Njego- vo rodno mesto i danas čuva uspome- nu kroz „Museum De Lakenhal“, gde su izloženi rani radovi i portreti nastali dok je još tražio svoj izraz. Tu se vidi pr- vi dodir s kontrastom – onaj svetlo-ta- mni dijalog koji će kasnije postati nje- gov zaštitni znak. Ali Rembrantova prava životna po- zornica bio je Amsterdam. Kada je sti- gao tamo 1631. godine, grad je bio u usponu – trgovački centar Evrope, pre- pun novih bogataša željnih da svoj sta- tus ovekoveče portretima. I Rembrant je postao njihov hroničar, umetnik ko- ji je znao da u svakom licu pronađe pri- ču. Danas, u Rembrantovoj kući („Rem- brandthuis“) možete zakoračiti u taj svet iz 17. veka koji je gotovo netaknut. Dom u Jodenbreestraatu, u kom je ži- veo i radio gotovo 20 godina, pretvoren je u muzej koji otkriva njegovu svakod- nevicu – od ateljea preplavljenog pri- rodnim svetlom do prostorije u kojoj
je urezivao bakropise. Zidovi su oblo- ženi reprodukcijama njegovih čuvenih portreta i grafika, a miris uljanih bo- ja, drveta i voska budi osećaj da bi mo- gao svakog časa da se pojavi u radnom mantilu, sa paletom u ruci. U toj kući nastajala su njegova naj- poznatija dela, ali i najveće tuge. Tu je izgubio suprugu Saskiju, tu je izgubio sina. Tu su nastali neki od njegovih naj- mračnijih, ali i najlepših autoportreta – jer Rembrandt je slikao sebe kad nije bi- lo drugih. Njegovo lice, zrelo, umorno, ali dostojanstveno, svedoči o umetni- ku koji nikada nije prestao da gleda isti- ni pravo u oči. Ako želite da vidite njegovu genijal- nost u punom sjaju, zaputite se u „Rijk- smuseum“, gde se nalazi čuvena „Noć- na straža“ – monumentalno platno koje i danas, tri i po veka kasnije, oduzima dah. Rembrant je naručeni vojni portret pretvorio u dramu svetlosti i pokreta; scenu koja pulsira životom, a likovi de- luju kao da će svakog časa izaći iz rama. U Rajksu možete videti i druge maj- store „zlatnog veka“ holandskog slikar- stva, jer je u pitanju Nacionalni mu- zej – najveći i najznačajniji u Holandiji. Smešten je u samom centru grada, u muzejskoj četvrti, a eksterijer muzejske zgrade će vas podjednako zadiviti, što zbog svoje kolosalnosti, što zbog klasič- ne holandske arhitekture.
Oko 1631. godine, Rembrant se preselio u Amsterdam, najprosperitetniju luku u severnoj Evropi In around 1631, Rembrandt moved to Amsterdam, the most prosperous port in Northern Europe Amsterdam čuva Rembranta i na drugim mestima. Tu je „Rembrandtple- in“, trg s njegovim bronzanim kipom i replikama vojnika iz „Noćne straže“. Noću, pod lampama i u tišini, taj prizor deluje gotovo nadrealno. Pa ipak, jedna od najvećih svetskih umetnika umro je u siromaštvu 1669. godine, sahranjen na neobeleženom grobu u crkvi Vester- kerk, blizu kuće u kojoj je nekada živeo. Njegova svetlost pak nikada nije zgasla nastavljajući da iz njegovih genijalnih dela sija kroz vekove. Put tragom Rembranta nije puto- vanje samo kroz galerije već i kroz du- binu ljudske prirode. Njegove slike uče nas da tuga može biti lepa, da greška može biti plemenita, a da svetlost dola- zi upravo iz tame. U zemlji u kojoj je ne- bo uvek na ivici kiše, Rembrant je pro- našao sunce – u ljudima.
48 | Umetnost » Art
Made with FlippingBook interactive PDF creator