tradiciju i poljoprivredu već i prilika da Srbija izađe na parisku berzu i sklopi ugovore o zajmovima i investici- jama. Srpski paviljon sa pet kula i spektakularnim ula- zom podsećao je na Gračanicu. Unutra su bili izloženi poljoprivredni proizvodi, duvan, žitarice, ali i name- štaj, pirotski ćilimi, narodne nošnje i drugi proizvodi domaće radinosti. Među eksponatima se našao i hi- droizolator Mihaila Petrovića Alasa, koji je čak i po- neo bronzanu nagradu Ekspoa. Srpski izlagači kući su se vratili sa čak 220 nagrada od kojih sedam Gran pri- ja, 35 zlatnih i 53 srebrne medalje. Srpsku umetnost predstavljali su najznačajniji umetnici svog doba. Pa- ja Jovanović je poneo zlatnu medalju za delo „Kruni- sanje cara Dušana“, a nacionalno je provejavalo i kod drugih umetnika. Rista Vukanonić predstavio je sli- ku „Dahije“, Beta Vukanović sliku „Slava u Srbiji“, va- jar Đoka Jovanović delo „Kosovski spomenik“, a Pe- tar Ubavkić „Takovski ustanak“. Srpska umetnost na izložbi u Parizu svedočila je o slavnoj prošlosti, oslo- bađanju od turske okupacije i trudu da se izgradi mo- derna srpska država. Emil Lube, francuski predsednik, odao je počast Srbiji posetom paviljonu na Vidovdan. Srpski poča- sni konzul, a ujedno i komesar izložbe grof Kamon- do, francuski bankar i kolekcionar umetnosti, pover- ljiva ličnost kralja Aleksandra Obrenovića, dočekao
je francusku delegaciju uz tamburaški orkestar „Vila“ koji je izveo Marseljezu, srpsku državnu himnu i dru- ge srpske melodije. Ipak, ono što je posebno privuklo pažnju u okviru Svetske izložbe bile su Letnje olimpijske igre. Kada su obnovljene i Atina proglašena za domaćina prvih Igara, Pariz je istovremeno proglašen za drugog domaćina. Održane su od 14. maja do 28. oktobra 1900. godine. Učestvovalo je skoro 1.000 sportista u 19 sportova, a veoma je značajno i to da su to prve Igre na kojima su se takmičile i žene. Bilo je i nekih disciplina koje su se jedino tada i održale kao olimpijske, kao što su au- tomobilske i moto-trke, trke balonima, trke golubo- va, podvodno plivanje ili kriket, za koji se očekuje da će se vratiti na olimpijsko takmičenje od 2028. godi- ne. Najviše medalja osvojila je zemlja domaćin, Fran- cuska, a za njom Sjedinjene Američke Države. Golub koji je na trci golubova osvojio medalju leteo je iz Pa- riza kući u Lion za četiri i po sata, a na trci balona po- bedu je odneo balon koji je leteo čak do Rusije – sko- ro dve hiljade kilometara. Pariz 1900. bio je slika toga kako je poletno treba- lo da izgleda 20. vek. Samo deceniju i po kasnije, Pr- vi svetski rat srušio je ovu veliku iluziju o svetloj bu- dućnosti. Ali ostao je Pariz kao bastion svetlosti, čija slava i sjaj nikada ne prolaze.
Monumentalna kapija na Trgu Konkord, istočni ulaz na izložbu The monumental gate on the Place de la Concorde, the eastern entrance to the Exposition
Teniski turnir za žene na Olimpijadi u Parizu 1900. Tennis tournament for women at the 1900 Paris Olympics
History » Istorija | 53
Made with FlippingBook interactive PDF creator