Vreme sa Šejkom Samo godinu dana posle Oljinog rođenja u istoj pan- čevačkoj Ruskoj bolnici rodio se i Leonid Šejka. Bio je student arhitekture kada su im se spojili putevi. „Me- diala“, pobuna jedne mladosti, proistekla je iz težnje Olje Ivanjicki i Leonida Šejke da se otkrije suština umetno- sti, da se spoje suprotnosti, izađe iz začaranog kruga socrealizma koji je tada zavladao u savremenoj umet- nosti, da se provocira sredina, da se bude primećen, ali uvek na planu umetnosti. Na ličnom planu Olja i Šej- ka su se rastali, ali do kraja njegovog života (1970) bili su u prijateljskoj vezi. Posle njegove smrti Olja je ume- la da kaže da je jedan od njenih životnih zadataka da o Šejki govori dok god i ona diše. Objavila je i njihovu prepisku „Ogledalo ljubavi“ 1994. godine. Amerika i Vorhol Kada je 1962. godine kao prvi naš umetnik koji je dobio Ford stipendiju za studijski boravak u SAD Olja krenula sa tadašnjeg aerodroma u Batajnici, kroz pro- zor aviona videla je jednog starca sa štapom koji trči za avionom i maše. Videla je svog oca koji ostaje pot- puno sam, ubeđen da ćerku više neće videti. I zarekla se da zbog njega mora da se vrati iz Amerike. Boravak od šest meseci produžen je još toliko, pa je sa grupom umetnika Olja proputovala SAD od istoka do zapada, svraćajući i na prijem kod predsednika Kenedija, ali i na otvaranje „Space Needle“ u Sijetlu. Amerika je tada imala nešto potpuno novo – a scenu su polako osvajali umetnici pop-arta – Vorhol, Raušenberg, Lihtenštajn i drugi... Za Olju, jedno otkriće duše. Ali se vratila kući i otac je dočekao da je vidi još jednom, a onda je umro. Šok i pop Po povratku napravila je prvu pop-art izložbu u Be- ogradu u Galeriji Grafičkog kolektiva i izazvala snažne reakcije publike nenaviknute na ono što je ona prika- zala. Tu je bilo svega samo nije bilo slika na zidu, što je uzbudilo, zapanjilo i naljutilo umetničku scenu. Olja je raspravljala javno sa publikom šta je to – da li je to
umetnost ili nije, a kao vrhunac svega – ispred Galeri- je je spalila lutku dvojnicu. Toliko je bilo drugačije da je Zuko Džumhur u Knjizi utisaka sa izložbe besno na- pisao: „E ako je ovo art, onda sam ja pop!“. Duše i sudbine Sebe je, po imenu jedne izložbe, nazvala posmatra- čem ljudskih duša i sudbina. Želela je da njena umet- nost pokreće razna pitanja u onima koji je posmatra- ju, da navede na razmišljanje, ali i da zabeleži sve što je važno od postanka sveta do danas. Koncept umet- nosti koju je prenosila na platno bio je u svakom smi- slu jedinstven. Verovala je u postojanje živog sveta na planetama oko Zemlje, za nju je život na Zemlji bio pri- vilegija, donela nam je portrete Meseca i Marsa, spoji- la sve u hronologiji trajanja. Leonardova kći Trajanje je kao kategoriju najviše cenila, govorila je da želi da traje i kad je ne bude. Nazivali su je prvom i jedinom damom „Mediale“ i Leonardovom kćeri i ona je na tom tragu stvarala, u stalnoj potrazi za lepotom Novog čoveka sutrašnjice i sveta koji će biti prosvet- ljen, miroljubiv i koji će ipak uspeti da stvara svetlu bu- dućnost. Oni koji su imali sreću da ih makar i u prola- zu dodirne magija ove posebne žene, da ih osvetli sjaj njenih misli i njena jedinstvena pojava, znaju da je Olja umela sve i da je sve radila predano, strasno, iskreno. Jedna ruska duša, junakinja i lepotica, kosmopolita i univerzalni um, ona koja fizički nije više sa nama, ali ostaje posle svih nas, jer je i videla i znala i pre i posle.
Art » Umetnost | 43
Made with FlippingBook interactive PDF creator