Nazad na sadržaj
I u okviru sklopa odbrambene adaptacije, ideja uzajamnosti se razvojno, odnosno i transferno podrazumeva u amae : Hartmanov (1958) koncept deteta i majke koji su dobro usklađeni, Vinikotova (1965) ideja o „holding okruženju”, kao i Bionov (1962) koncept container/contained , Kohutov „self objekat” (1971) i Sternova (1985) „interafektivnost” – svi su primenljivi. Amae ponašanja mogu biti u funkciji tokom celog životnog ciklusa, kad god su individualne želje i potrebe u sukobu sa kulturološkim superego ograničenjima.
VI. ZAKLJUČAK
Na osnovu gorenavedenog sledi da se amae ponašanja i stavovi ne mogu videti samo kao izraz jednostavnih potreba za zavisnošću. Korisno je sagledati ih u okviru kompleksnih kontekstualnih permutacija nagona/želje kao i odbrambene konfiguracije. Ovaj kompleksan uvid naročito je primenljiv na transfer interakcije. Pojava amae u kliničkoj dijadi može da ukaže na pozitivni transfer povećanog poverenja i iskrenosti sa kliničarem, što može da bude od koristi tom radnom savezu. Doi (1989), u stvari, pretpostavlja da bez obzira na to koji je svesni motiv naveo pacijenta da potraži psihoanalitički tretman, osnovni nesvesni motiv je amae i, konačno, tokom vremena, ovo postaje suština transfera. Ipak, kliničari moraju da budu svesni hijerarhijske prirode inherentnog transfera, naročito u japanskim kliničkim situacijama (ali i u bilo kojem drugom psihoanalitičkom okruženju) i moraju da imaju osetljivost i sluh za neverbalnu ili indirektnu komunikaciju kako „pozitivnog” tako i „negativnog” amae , ukoliko su konceptualizovani kao primarne potrebe, instinktivne težnje, odbrambeni procesi ili kompleksna razvojno-dinamička konfiguracija svega navedenog. Slično tome, grupno usmerenje japanskih pacijenata ne sme se shvatiti samo kao neodstatak granica ili individuacije, iako zapadnoj kulturi može delovati tako pojednostavljeno. Iako dugujemo otkriće koncepta amae konkretnom japanskom kontekstu, on se, u većem ili manjem stepenu, može raspoznati u svim kulturama. U grupnom psihološkom kontekstu, odnosi se na kompleksne načine da se odvoje individualna potreba da se živi u određenom grupnom okruženju i da se tu pripada. Razvojno i klinički, iako se u njemu mogu razaznati odjeci ranog majčinskog podsticanja, kontejninga, holdinga, unutrašnja interaktivna dinamika amae proteže se tokom čitavog životnog doba individue. Doijev značajan doprinos u vezi sa amae mora da se ceni kao regionalno specifičan razvojni i klinički japanski koncept sa globalnim domašajem, koji obogaćuje teorijsko znanje i klinički senzibilitet, brišući granice geografije, psihoanalitičke kulture i individualnih stanja.
10
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online