Nazad na sadržaj
doživljaj, ostaje tek mogućnost. Drugim rečima, svesno iskustvo ne postoji pre formulacije; nije predeterminisano, već se neočekivano pojavljuje; ono nije otkrivanje nečega što je već „postojeće” u umu, već je proces, aktivnost. Ovde dolazimo do interpersonalne, relacione ili intersubjektivne dimenzije iskustva: iskustvo koje može biti formulisano u okviru analitičke dijade je funkcija prirode odnosa između dvoje ljudi. Mogućnosti promenljivih sadržaja svesnosti određeni su podjednako nestalnom prirodom interpersonalnog polja. Polje je zajednički stvorena konfiguracija odnosa, socijalni kanal koji je rezultat svesne i nesvesne uključenosti i ukrštanja dva subjektiviteta, uključujući i interakcije onoga što se u drugim tradicijama naziva unutrašnjim objektima. Učesnici u polju mogu, ali i ne moraju, biti svesni uticaja polja na njih, što najviše zavisi od toga šta bi ta svesnost imala kao posledicu. Polje je više kao koncept analitičkog ili intersubjektivnog trećeg ( Ogden, 1994; Bendžamin, 2004), ili onoga što Samjuel Gerson (2004) naziva relacionim nesvesnim, nego što je prost kontekst ili okruženje. Polje je ona konfiguracija uticaja koja kliničkom procesu stalno daje njegov poseban, promenljiv oblik i prirodu. Činjenica da polje povezuje dva subjektiviteta ne znači da je to jednostavna dodatna kombinacija uticaja. Zapravo, ona je jedinstvena kreacija, novi i neprestano promenljivi geštalt (celina) koji izražava i predstavlja sadašnjost, promenljiva stanja odnosa između pacijenta i analitičara. Polje nije isto što i transfer–kontratransfer. Ako ideja transfera–kontratransfera ima smisleno značenje (tj. ako nije toliko razvodnjena da se odnosi na celokupan analitički odnos), ona mora da se odnosi na obrasce odnosa zasnovane na prirodi iskustva sa važnim osobama iz prošlosti. Interpersonalno polje je šire od toga. Ono uključuje uticaje na svakog učesnika celokupne veze afekata, motiva i namera, misli, protomisli, smislenih ponašanja, metafora i fantazija, koje se rađaju kada su dve osobe u odnosu jedna sa drugom. Kompozicija polja u svakom određenom trenutku olakšava neke neželjene artikulacije iskustva, dok otežava neke druge. Zauzvrat, može se reći da se kompozicija polja kreira kroz interakciju Self stanja učesnika, stoga je u stalnom kretanju. Polje se menja sa promenom Self stanja u umu svakog učesnika, koja nastaje rutinski, kao recipročni odgovor na Self stanja drugog učesnika (Bromberg, 1998, 2006, 2011). Interpersonalno polje ostaje koncept, a ne iskustvo. Rečeno jezikom koji je bliži iskustvu, promene u polju su promene u mogućnostima odnošenja – npr. promene u vrsti odnosa koji je potpomognut ili inhibiran. Polje se retko „saznaje”. Najčešće se polje primećuje kroz ono što se opaža ili oseća kao njegov uticaj. Eksplicitno razmišljanje o polju najčešće zahteva svesni napor, za koji malo ljudi, osim psihoterapeuta i psihoanalitičara sa svojim profesionalnim interesima, ima razloga; mnogo je okolnosti ili aspekata polja, koji čak ne dopuštaju mogućnost takve refleksije. Na fenomenološkom nivou, kako se priroda polja menja, najčešće bez svesnog opažanja, različite vrste odnosa deluju najočiglednije ili najprirodnije za njegove učesnike. Pacijent i analitičar lako ulaze i izlaze iz određenih obrazaca odnošenja. Ovi događaji su neprimećeni, neupadljivi – jednom rečju, „prirodni”. Kako jedna vrsta odnosa postaje prirodna (na primer, prijateljski stav), druge
132
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online