Nazad na sadržaj
Među oblastima interesovanja modernih frojdijanskih psihoanalitičara, koje su relevantne za intersubjektivnost, nalaze se nesvesno deljenje ʼstanja svestiʼ (Libi – Libbey , 2011), dvosmerni nesvesni uticaji i interpsihičko područje (Maklohlin, 2005), dalje studije polja koje su stvorili pacijent i analitičar, zasnovane na radovima Ogdena (1994), V. Baranžea i M. Baranže (2008), odigravanje (Elman i Moskovic, 1998, 2008) i ʼodvajanjeʼ (Rajs – Reis , 2009) i drugi. III. Acb. Intersubjektivnost u severnoameričkoj postklajnijanskoj i postbionijanskoj misli Šireći i ponovo interpretirajući Biona, uz dodatke misli nekih latinoameričkih i italijanskih autora, Džejms Grotstajn (1985, 1999, 2005) je razvio integracionu verziju intersubjektivnosti, zasnovanu na nesvesnoj komunikaciji i dvostranom razvoju, koji se manifestuju u psihoanalitičkom diskursu. Njegove intrasubjektivne, intersubjektivne i transsubjektivne konceptualizacije su metapsihološki ukorenjene u drugosti ʼdrugogʼ subjekta, ali i u nesvesnom i primarnom procesu; pritom su fenomenološki klinički uočljive, prisutne i doživljene. Primer je njegov pojam ʼprojektivne transidentifikacijeʼ. Polazeći od Frojdovog „izvanredno je to što nesvesno jednog čoveka može da reaguje na nesvesno drugog, a da ne prođe kroz svesnost” (Frojd, 1915, str. 194) i reinterpretirajući konceptualizacije Biona i M. Klajn, on postavlja hipotezu da se „intersubjektivna projektivna identifikacija sastoji i iz fantazije omnipotentne intrapsihičke projektivne identifikacije jedino u unutrašnjem svetu projektujućeg subjekta – uz druga dva procesa: svesne i/ili predsvesne načine senzomotorne indukcije, što uključuje signalizaciju i/ili izazivanje pokreta ili tehnika (mentalnih, psihičkih, verbalnih, telesnog držanja ili prvih interakcija) od strane projektujućeg subjekta; to prati spontana empatična simulacija subjektovog iskustva u receptivnom objektu, pri čemu je receptivni objekt već inherentno ʼnaštelovanʼ da bude empatičan prema subjektu.” (Grotstajn, 2005, str. 2051) Generalno gledano, slično načinu na koji Bion proširuje pojam patološke projektivne identifikacije M. Klajn u oblasti komunikacijske projektivne identifikacije, Grotstajn širi Bionove konceptualizacije, između ostalog i komunikacijsku projektivnu identifikaciju, u oblast intersubjektivnog. Još jedan autor koji se bavi intersubjektivnom dimenzijom nesvesne komunikacije je Lorens Braun (2011). On integriše istorijske doprinose Frojda, M. Klajn i Biona kako bi istražio kako pacijent i analitičar zajedno kreiraju narativ nesvesnih konfiguracija kao sredstva za analiziranje pacijentove traumatske i psihičke istorije. U njegovom sistemu, dnevni i noćni snovi su od centralnog značaja. I Grotstajn (1999) i Braun (2011) smatraju da je kontratransfer transformisan u intersubjektivnost, a Braun tome dodaje: „Štaviše, intersubjektivnost je proces nesvesne komunikacije, receptivnosti i stvaranja značenja u svakom članu dijade, kako bi se stvorio idiosinkratični smisao zajedničkom emotivnom polju koje je u interakciji sa analognom funkcijom u partneru.” (Braun, 2011, str 7) Koncept analitičkog polja koji Braun koristi, prvenstveno vodi
137
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online