Nazad na sadržaj
kompromis između sopstvenih tendencija i sklonosti i uloge koju pacijent nesvesno od njega traži da uspostavi” (Sandler, 1976, str. 47). Uz širenje značenja kontratransfera i projektivne identifikacije, relacioni zaokret u evropskoj psihoanalizi bio je pod uticajem severnoameričke relacione psihoanalize, gde je kombinacija elemenata iz Ego psihologije, Self psihologije i interpersonalizma uticala na pojavu nekoliko pravaca mišljenja koji su u osnovi relacioni, ali pod različitim imenima, kao što su ʼkonstruktivizamʼ, ʼintersubjektivizamʼ, ʼpostmoderna perspektivaʼ itd. Na raskrsnici između ovih, kako konceptualnih tako i kliničkih relacionih niti, bio je koncept odigravanja (vidi deo ODIGRAVANJE) koji se širio sa obe strane Atlantskog okeana, i u SAD i u Evropi (Boleber i drugi, 2013). Rastuća važnost koja je pripisivana pojmu subjekta u kliničkom susretu dala je konceptu intersubjektivnosti specifičnije značenje: uloga analitičara počela je da se drugačije definiše, on je manje posmatran kao neutralni i objektivni posmatrač, a više kao osoba koja učestvuje u interakcijama sa svojim karakteristikama, koristeći sopstvenu subjektivnu perspektivu za razumevanje pacijentove nesvesne dinamike (Ponsi, 1997). Klasično jednostrano shvatanje neutralnog analitičara, koji je tek povremeno pod uticajem neželjenih kontratransfernih reakcija, zamenjen je višeslojnim pogledom na analitičarevo iskustvo, uključujući i njegovo/njeno kontratransferno razumevanje, kao i definišuću i transformišuću snagu njegovog subjektiviteta. Termini kao što su subjektivnost ili intersubjektivnost naglašavaju novitet i jedinstvenost analitičkog iskustva: ostavljajući u pozadini ono što je predeterminisano transferno- kontratransfernim obrascima, oni naglašavaju kreativni potencijal analitičkog iskustva (Turilaci Manfredi i Ponsi, 1999). III. Bb. Intersubjektivnost i istraživanje odojčadi Studije iz oblasti istraživanja odojčadi i teorija emotivnog vezivanja, u skladu sa shvatanjem ličnosti koje se organizuje u kontekstu intersubjektivne matrice ʼSelf-sa-drugimʼ, koje inkorporira i unutrašnji i spoljašnji svet (Amaniti i Trentini – Ammaniti & Trentini , 2009, Kortina i Lioti – Cortina & Liotti , 2010, Fonađi i Target, 2007, Stern, 1985), doprinele su podršci konceptualnog okvira u kome je interakcija između dva subjekta neophodan uslov za psihički razvoj, kao i psihološki lek: druga osoba, negovatelj, kao i analitičar, neophodan je za doživljaj sebe i razvoj ili – drugim rečima – kako bi se postalo subjektom. III. Bc. Intersubjektivnost – teorija polja Jedan od najznačajnijih predstavnika teorije polja u Evropi je Antonino Fero ( Antonino Ferro ) koji je spojio teoriju polja sa Bionovim konceptualnim okvirom . U radu Feroa i Roberta Bazilea ( Ferro and Basile , 2008), teorija polja se danas shvata kao tačka susretanja višestrukih
139
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online