Nazad na sadržaj
karaktera pacijenta i analitičara sa sopstvenim životima, kao da su na pozornici. Transformacije karaktera u toku narativa seanse shvataju se kao transformacije u analitičkom polju. Fero (2009) i Đuzepe Čivitareze ( Giuseppe Civitarese , 2008; Fero i Čivitareze, 2013) naglašavaju korišćenje analitičarevog uma i tela, primenjeno u sanjarenju , kao vodič u nesvesne procese pacijenta i između analitičara i analizanda. Feroov koncept ʼbipersonalnog poljaʼ (Fero, 1999), struktura koja je rezultat spajanja analitičarevog i pacijentovog subjektivnog polja, predstavlja radikalni način da se predstavi intersubjektivnost. Entitet nastao interakcijom dva subjektiviteta je nešto novo, on je više od sume dva individualna polja, koja su, na neki način, zamenjena ovom strukturom. Dokle god bipersonalno polje pripada sadašnjem ʼovde-i-sadaʼ, koje se rađa u odnosu dva subjekta koja su uključena u psihoanalitički put, vremenska dimenzija svake individue je potisnuta, prikazujući izvestan „horizontalni model intersubjektivnosti” (Boleber, 2013. str. 812), neku vrstu horizontalnog modela nesvesnog. III. Bd. Intersubjektivnost – subjektivizacija, intersubjektivizacija U drugačijem okviru, intersubjektivnost se smatra procesom koji se odvija tokom vremena. Vremenska dimenzija uhvaćena je konceptom ʼsubjektivacijeʼ, terminom koji je 1991. uveo Rejmon Kan ( Raymond Cahn ) kako bi označio proces u kome se postaje subjekt: ovaj proces je intersubjektivan u svojoj prirodi, zahvaljujući ključnoj ulozi koju od samog početka ima sredina objekta (Kan, 1991, 1997, 2006). Poslednjih godina ova terminologija – postajanje subjektom, subjektivacija, intersubjektivacija – bila je prigodna, menjajući prethodni, uobičajeniji izraz – razvoj Selfa, u francuskim (Venrib – Wainrib , 2012) i italijanskim (Bastijanini – Bastianini , 2014, Ruđero – Ruggiero , 2015) psihoanalitičkim grupama. III. Be. Intersubjektivnost – subjekt i osoba Različite upotrebe termina koji u osnovi imaju reč „subjekt” ili su izvedene iz nje, zahtevaju jasnije pojašnjenje njegovog značenja. O tome govori Stefano Bolonjini kada naglašava različita značenja ʼinterpsihičkogʼ, ʼintersubjektivnogʼ i ʼinterpersonalnogʼ. Bolonjini (2008; 2014a; 2014b; 2015a; 2015b; 2016) razlikuje „interpsihičko” od „intersubjektivnog” i „interpersonalnog”: ova tri koncepta se na nekim mestima prepliću i mogu se koristiti kao sinonimi, ali prema njegovom mišljenju, često se razlikuju jedan od drugog. On opisuje „subjekat” kao ljudsko biće sa dovoljno koherentnim samokontaktnim jezgrom, koje jesposobno da svoje emocije doživi sa dobrim osećanjem samokontinuiteta. Kohezivna percepcija sopstvenog Selfa može da bude na delu i može da bude dovoljno jaka, čak i ako proces separacije nije završen, a lične granice su tek jedva definisane (npr. mnogi
140
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online