Nazad na sadržaj
Sasenfeld je objavio „El espacio hermenéutico” ( Hermeneutički prostor ), sintetičko istraživanje ukrštanja filozofije i relacione psihoanalize, sa prologom koji je napisala Dona Orindž, koja podvlači da je njegova sinteza ukorenjena u njegovom poznavanju istorije filozofije, posebno egzistencijalizma, fenomenologije i hermeneutike, i njegovom dobrom poznavanju kako nemačke tako i severnoameričke filozofije i psihoanalize na izvornim jezicima. U Brazilu, doprinosi Eizirika (2002) i Belmonta (2016) predstavljaju primer fokusa na primenu relacionih teorija i intersubjektivnog pristupa na bogat klinički materijal. U Meksiku, gde je Erik From živeo i trenirao celu generaciju analitičara između 1950. i 1974, Huan Tubert-Oklander ( Juan Tubert-Oklander ) i R. Ernandez de Tubert ( R. Hernández de Tubert , 2003) stvorili su još jednu sintetičku verziju intersubjektivne škole, reformulišući ideje Pišon-Rivijea i Serlsa i kombinujući ih saVinikotovim i Kohutovim (Tubert-Oklander H., 2006). Mnogim njihovim teorijskim i kliničkim radovima može se pristupiti na stranicama Aperturas Psicoanalíticas. Njihov rad „La teoría del vínculo y la perspectiva relacional en psicoanálisis” ( Teorija veze i relaciona perspektiva u psihoanalizi , Tubert, 2016) objavljen je na njihovom blogu. U Urugvaju, Kolumbiji, Panami, Hondurasu i Gvatemali početni intersubjektivni razvoji, bazirani na Vinikotovim idejama, počinju da se šire. Sve u svemu, latinoamerički psihoanalitičari pomerili su se od frojdijanske i klajnijanske tradicije koje su bile dominantne pre nekoliko decenija. Lakanijanska misao je u izvesnoj meri dominantna, posebno u akademskim krugovima. Međutim, mnogi analitičari, koji se identifikuju sa različitim teorijskim linijama razmišljanja, rade sa pacijentima na način koji je, u smislu stava, veoma blizak praksi relacionog/intersubjektivnog analitičara. Lokalni analitičari se, uglavnom, ne pozivaju na bibliografiju standardnih autora u relacionom/intersubjektivnom polju, već prilaze pacijentu na način koji, posmatrajući njegove karakteristike, može da se smatra intersubjektivnim. Empatija, kao sredstvo i stav uvažavanja participativnog dijaloga, prevladava u kliničkoj praksi ovog regiona. Ovaj način rada implicira veliku posvećenost profesionalca u analitičkom procesu, onog koji daje prioritet subjektivnom iskustvu. Štaviše, naglašava se potreba da se ovo iskustvo poveže sa kulturalnim kontekstom u kome se nalaze članovi terapijskog para. Postepeno, u Latinskoj Americi, razvija se ideja zajedničke konstrukcije iskustva, dovodeći u prvi plan još jedan od sržnih koncepata relacione/intersubjektivne misli, primenjene na klinički susret. Mnogi latinoamerički doprinosi intersubjektivnosti mogu se naći u radovima objavljenim u Psicoterapiarelacional i Aperturas Psicoanalíticas , onlajn časopisima koji se objavljuju u Španiji.
164
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online