Nazad na sadržaj
IV. INTERDISCIPLINARNE STUDIJE: NEUROBIOLOŠKE OSNOVE INTERSUBJEKTIVNOSTI
U neurobiološkoj literaturi poslednjih 30 godina, smatra se da je desna hemisfera odgovorna za subjektivna emocionalna iskustva (Amaniti – Amanniti , 1996, 2009; Vitling – Wittling , 1997; Šor – Schore , 1999, 2003, 2010). U ovom kontekstu, „ interaktivni transfer afekta između desnih mozgova ” članova majka–dete i terapijskih dijada označen je kao „intersubjektivnost” (Šor, 2010). Studije psihobiološke intersubjektivnosti – studije odnosa roditelj–dete Rut Feldman (2007), u oblasti sinhroniciteta bioloških ritmova, npr. sinhronizovani otkucaji srca, zajednička vremenska perspektiva; takođe, studije sinhronizovanih nivoa kortizola sa bebama depresivnih ili emotivno nestabilnih majki, mogu biti posebno važne. Pravi se razlika između dva načina ʼ intersubjektivnih veza ʼ. Direktniji način povezan je sa neuronskim sistemom ogledala , koji je aktiviran kada jedna osoba sretne/vidi drugu osobu i pogleda u njeno lice, osmotrivši njenu emocionalnu ekspresiju. Ovo obično ima odjeka iznutra, u onome što Vitorio Galeze ( Vittorio Gallese , 2001, 2003, 2006) definiše kao otelotvorena simulacija . Drugi način zasnovan je na mentalizovanju (Frit i Frit – Frith i Frith , 2005; Kernberg, 2015), što predstavlja kapacitet da se razume i predvidi ponašanje drugih ljudi, pripisujući im nezavisna mentalna stanja. Ova sposobnost nije povezana sa sistemom ogledala, već pre sa prednjim paracingularnim korteksom (Amaniti, 2008). Studije majki koje gledaju izraze nesreće ili radosti kod svoje dece, Delije Lenci – Delia Lenzi , Klaudije Trentini – Claudia Trentini i saradnika (2008), ukazuju na intenzivnu aktivaciju sistema ogledala, dok gledanje lica svoje dece sa neutralnim, nejasnim izrazom, aktivira frontoparijetalne delove leve hemisfere. Koristeći interdisciplinarnu perspektivu afektivne razvojne neuronauke (neuropsihoanalize), Alan Šor (1999, 2011) je istakao konzistentne nalaze, sopstvene i mnogih drugih, da dve moždane hemisfere imaju različite obrasce kortikalno-supkortikalnih veza i različite uloge u različitim aspektima preživljavanja i učenja o sebi u svetu. Fokusiranje na rano sazrevajuću desnu hemisferu, dominantnu u prve tri godine života, u kontekstu razvojne neurobiologije emocionalnog vezivanja, vodilo ga je tome da predloži da se „samoorganizacija mozga u razvoju dešava u kontekstu odnosa sa drugim Selfom, sa drugim mozgom.” (Šor, 1996, str. 60). Transakcije emocionalnog vezivanja predstavljaju afektivne transakcije desne hemisfere između mame i bebe (Šor, 1994). U trenutnoj neurobiološkoj literaturi, desna hemisfera je dominantna za „subjektivna emocionalna iskustva” (Vitling i Rošman – Roschmann , 1993). „Interaktivni ʼtransfer afektaʼ između desnih mozgova majke i deteta i terapijske dijade se... najbolje opisuje kao ʼintersubjektivnost’... Trenutne studije desne hemisfere, prema tome, detaljno opisuju neurobiologiju neurosubjektivnosti .” (Šor,1999, str. 52). Šor smatra da, kao što levi mozak
165
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online