IPA MEĐUREGIONALNI ENCIKLOPEDIJSKI REČNIK PSIHOANALIZE

Nazad na sadržaj

III. E. Konkretni doprinosi latinoameričkih analitičara U pisanim psihoanalitičkim radovima autora iz Latinske Amerike, Nachträglichkeit dobija drugačije modulacije. Izbor odlomaka koji sledi omogućiće pregled raznovrsnih aspekata ovog koncepta, na koje su različiti autori stavili naglasak, i mnoštvo tematskih polja koja su nastala iz ovih mnogobrojnih pristupa. Kad razmatraju predmet temporalnosti u psihoanalizi, neki autori stavljaju Nachträglichkeit uz druge forme temporalnosti sa kojima koegzistira, uprkos njihovim protivurečnostima. Drugi autori diskutuju o centralnosti i permanentnosti ovog koncepta u Frojdovom radu. Oni interpretiraju Nachträglichkeit kao koncept koji je postupno zamenjivan, ili je prošao transformacije usled javljanja drugih koncepata, kao što su infantilna seksualnost ili nagon smrti. U drugim analizama, Nachträglichkeit dobija centralnu poziciju i uspostavlja se hijerarhija među terminima sa kojima je u skladu: lek, terapeutska efikasnost, kauzalnost i značenje. U ovim interpretacijama, Nachträglichkeit poprima veću zbijenost i kompleksnost i ispostavlja se da stoji u vezi sa drugim konceptima koji šire karakteristike primarnog procesa. Letisija Gloser Fjorini – Leticia Glocer Fiorini (2006) naglašava koegzistenciju dve različite temporalnosti u Frojdovom radu: progresivne temporalnosti i retroaktivne temporalnosti. „U Frojdovom radu, evoluirajuće temporalnosti progresivnih kretanja, na primer, psihoseksualna evolucija devojčice i dečaka i njihovi poželjni ciljevi (Frojd, 1925), koegzistiraju sa konceptom retroaktivne temporalnosti, koji dodeljuju značenje nekom prethodnom traumatskom incidentu aposteriori. Linearna hronologija je tako poremećena i stvarnom incidentu ponovo mora da se dodeli značenje” (Frojd, 1918). (L. Gloser Fjorini, 2006, str. 18) Rikardo Bernardi – Ricardo Bernardi (1994) opisuje različite modalitete u kojima se temporalni odnosi mogu naći u Frojdovom radu, modalitete koje Frojd ne smatra ekskluzivnim. A) Model u kome pre određuje posle. B) Model Nachträglichkeit (koji Bernardi prevodi kao aposteriori ) u kome prethodni događaj naknadno stiče novo značenje i psihičku efikasnost time što biva modifikovan onda kad postane deo novog konteksta. C) Fenomen retrospektivne fantazije, Zuruckphanthasieren , koji rezultira pripisivanjem nečega nekom prethodnom momentu koji se događa posle toga. Bernardi (1994) tvrdi da se mogu pronaći modifikacije koncepta Nachträglichkeit nakon što je Frojd otkrio infantilnu seksualnost.

205

Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online