Nazad na sadržaj
Karlos M. Aslan – Carlos M. Aslan (2006) ističe da je Nachträglichkeit način na koji aparat radi. Za Aslana, ovaj termin je relevantan za svakodnevna iskustva i ne treba ga svoditi na njegov odnos sa traumatskim situacijama. „Samo je potrebno da se setimo frojdijanskog koncepta aposteriornog mehanizma koji, kako je Blum primetio, nije izuzetan već prilično uobičajen i to ne samo u traumatskim situacijama; [može da se javi] u svakodnevnim iskustvima kad se modifikujuće dejstvo dovede u vezu sa sa značenjem mnemoničkog traga [prethodni strukturisani događaji]. To se ne zbiva u materijalnoj realnosti, već u subjektovoj istorijskoj psihičkoj realnosti. Onog trenutka kad je strukturisana, [istorijska psihička realnost] izvršiće uticaj na percepciju i interpretaciju novih iskustava i to će se nastaviti na sukcesivan način. Ovako, ne samo da se stvaraju nove strukture već, da ponovim, prethodne strukture bivaju modifikovane.” (Aslan, 2006, str. 71) Slično Aslanu, Madlen Baranže,Vili Baranže i Horhe Mom – Jorge Mom (1987) tvrde da Frojdovi čitaoci nisu konceptu aposteriornosti pridali adekvatan značaj. Oni ističu učešće ovog koncepta u stvaranju fantazije, sa ograničavanjem ekonomskog aspekta traume. Trag nekog događaja ostaje u psihi, ne čineći traumu sam po sebi i za sebe, sve dok ga naredni događaji retroaktivno ne preobrate u nju, asimilujući ovaj isprva nemi period u nagon smrti. „Ne radi se samo o odloženoj akciji, niti o uzroku koji ostaje latentan dok se ne pojavi prilika da se on manifestuje, već o uzročnosti retroaktivne akcije iz sadašnjosti prema prošlosti” (M. Baranže, V. Baranže, H. Mom, 1987, str. 750). Ovi autori naglašavaju da su „temporalnost i retroaktivna akcija ono što omogućava da se sprovedu konkretne terapeutske akcije psihoanalize, koje bi bile otežane ako bismo ostali samo u kategorijama kauzalnosti i temporalnosti kada se shvate linearno” (M. Baranže, V. Baranže, H. Mom, 1987, str. 750). Oni, ovako, sistematski povezuju Nachträglichkeit sa onim što ne može da se asimiluje u analitičkom procesu. Oni naglašavaju da je prvom periodu, koji je nem, koji se ne može imenovati i predstaviti, kao što je nagon smrti, potrebna dozvola Nachträglichkeit-a da bi bio oformljen kao trauma. Hajdi Fajmberg , koja je trening završila u Argentini, a već niz godina živi u Francuskoj, razmatrala je koncept temporalnosti u frojdijanskim tekstovima i preformulisala koncept Nachträglichkeit (Fajmberg, 1981, 1993, 1995, 1998, 2005, 2012) stvaranjem šire konceptualizacije tog termina, koja se ujedno razlikuje i podudara sa frojdijanskim razmišljanjem. Ta šira konceptualizacija iznikla je i iz njenog kliničkog rada i čitanja Vinikotovih kliničkih prikaza i njegovih osnovnih pretpostavki. Ona smatra (Fajmberg, 2007) da je šira konceptualizacija neophodna kako u retroaktivnom dodeljivanju novog značenja, kroz interpretaciju, tako i u dodeljivanju značenja prvi put, kroz konstrukciju. Ona locira dva momenta, jednu anticipatornu fazu, kao već prisutnu, i drugu fazu dodeljivanja retroaktivnog značenja, koje anticipatornoj fazi daje psihičko postojanje.
206
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online