Nazad na sadržaj
Hajdi Fajmberg (Fajmberg, 2012) takođe locira implicitno prisustvo koncepta Nachträglichkeit u Vinikotovim zapisima i definiše tip međuprostornog prisustva ovog koncepta u njegovom radu, prisustva koje je u dejstvu iako nije imenovano. Njena interpretacija Vinikotovih tekstova: „Fragmenti jedne analize” (1955) i „Strah od psihičkog sloma” (1971) predstavljaju vezu između psihičke temporalnosti i samog iskustva izlečenja. Ona ide korak dalje u formulisanju temporalizacije i označavanja (Fajmberg, 2013) povezujući ih ne samo sa kompulzijom ponavljanja, već i sa očinskom funkcijom. Autorka opisuje da Vinikot stvara uslove koji omogućavaju pojavu onoga što se nikad nije desilo. U situaciji koja još nije dospela, ona locira mogućnost pojave očinske funkcije u psihičkom funkcionisanju. Stvaranje nečega što ne postoji implicitno je povezano sa delovanjem Nachträglichkeit-a . Ovo su delovanja koja se sprovode i koja stvaraju psihička mesta, dozvoljavajući pojavu subjekta. Ove formulacije Nachträglichkeit-a pokazuju kako psihoanaliza proizvodi psihičku promenu. Haime Spilka – Jaime Szpilka , argentinski psihoanalitičar koji živi u Španiji, započinje svoj rad (Spilka, 2009) izjavom o pitanju Nachträglichkeit-a . On smatra da je to esencijalno za teoriju i psihoanalitički pravac tretmana. On preispituje motive koji stoje iza potiskivanja ovog koncepta u drugi plan, što je po njemu nešto što se događa ne samo kod postfrojdijanskih autora, već i kod samog Frojda. Spilka (2009) otkriva da Frojd zadržava Nachträglichkeit i primenjuje ga na različite načine, dok uključuje nove koncepte u svoj rad. Ovaj autor iznosi ideju da Nachträglichkeit ne treba razmatrati u hronološkim pojmovima, već pre u logičkim, distancirajući se od bilo kakve veze sa empirizmom. Ono „pre” nije proizvod koji prethodi, već je umesto toga nerazdvojiva formulacija onoga „posle”. On razlaže načine na koje je delovanje Nachträglichkeit-a prisutno i odlučujuće u razvijanju različitih koncepata: istorije, sećanja, fantazija, primarne represije i problema značenja. Spilka (2009) vidi Nachträglichkeit kao koncept koji povezuje Edipa i narcisizam; neme i prazne su forme koje opisuju narcisizam bez Edipa i Edipa bez narcisizma. Luis Kansiper – Luis Kancyper (1985) ističe centralnu ulogu koju igra frojdijanski koncept aposteriornosti u vezi sa pojavama koje karakterišu adolescenciju, privilegovani trenutak reatroaktivnog ponovnog označavanja aposteriori, s obzirom da predstavlja novu libidinalnu fazu u kojoj se genitalni seksualni identitet – psihološka i društvena pojava – stiče prvi put.
207
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online