Nazad na sadržaj
Ali paradoks je u tome što i analitičar istovremeno predstavlja nekoliko nivoa realnosti: opasnosti iz prošlosti, kao i bezbednosti sadašnjosti...” (str. 85). Koncept Nachträglichkeit podrazumeva ciklično sagledavanje vremena i sećanja, i njihovu afektivnu ponovnu kontekstualizaciju sećanja i vremena. Traumatski zaleđeno vreme može da se poveže sa zaleđenom funkcijom metaforičke simbolizacije, a i jedno i drugo povezano je sa afektivnim značenjem (Model, 1995, 1997). Afektivna ponovna kontekstualizacija sećanja može da otvori prethodno sprečen metaforički proces, čime dovodi do širih pravaca kreativnih prilagođavanja (Model, 2008). III. Fb. Razvojna transformacija traume Gledište razvojne traume naglasio je Harold Blum (1996) koji, razmatrajući ovaj koncept iz perspektive traume zavođenja, komplementarnosti sećanja i fantazije, reprezentacije i patogenog razvoja, modifikacije sećanja životnim iskustvima i analitičkim iskustvom, piše: „Zbog odnosa koji ima sa temporalnim i kauzalnim pitanjima, imenujem Nachträglichkeit ... za neprepoznatog preteču savremenog koncepta razvojne transformacije” (str. 1155). Blum proširuje razvojnu perspektivu na čitav životni vek i aspekt traume na čitav iskustveni kontinuum, ističući uticaje prošlosti i sadašnjosti, sećanja i fantazije. On piše, „Razvojna promena... može da bude štetna ili korisna, regresivna ili progresivna. Transformacije se događaju u različitim fazama razvoja, a rekapitulacije su pre nova izdanja nego replikacije” (Blum, 1996, str. 1156; takođe Novik i Novik – Novick and Novick , 1994). Govoreći konkretno o Nachträglichkeit konceptualizaciji u „Čoveku vuku”, Blum (2011) piše: „Frojdov (1918) koncept ’odložene akcije’ ili ’après-coup-a ’ možda se najbolje može razumeti ne kao iskustvo koje prvo postaje traumatično u kasnijoj razvojnoj fazi, već kao transformacija sticanja, uticaja i značenja prošle i sadašnje traume (Blum, 2008, 2009). Preedipalna trauma Čoveka vuka mogla je imati isto toliko ili čak više uticaja na psihičku strukturu i konflikt nego kasnija edipalna trauma formulisana u Frojdovoj pionirskoj, pa ipak, imaginativnoj rekonstrukciji...” (Blum, 2011, str. 609). Blum (1996), takođe, razmatra interakciju razvojno određene edipalne fantazije i preedipalne traume: „Za fantaziju iz sna Čoveka vuka, međutim, pretpostavljalo se da transformiše ranije netraumatsko preedipalno sećanje u novu traumu. Razvoj se ovde uglavnom odvija u svetu mašte, izolovanom od detetovog života. Opstajuća psihička realnost sna postaje važnija od stvarnog iskustva iz prošlosti ili sećanja na njega, tekuće razvojne promene ili trenutnog patogenog iskustva” (str. 1154). Interakcija između traume i nesvesne fantazije tokom ranog razvoja sve do ranog odraslog doba, ispitivana je i razrađivana u longitudinalnim kliničkim ispitivanjima dece koja su ponovo analizirana kao adolescenti i u ranom odraslom dobu (Papiasvili i Blum, 2014, 2015). U nekoliko prilika, traumatski događaji, koje su prijavili roditelji, nisu bili zapamćeni, ali su bili odigravani u terapiji igrom lutkama kao i na crtežima na kraju detetove analize; a kasnije simbolizovani u noćnim morama i snovima i odigravani u transferu u doba od 19. do 21. godine. Kada su analizirani san/košmar i transferno odigravanje, ponovno davanje značenja tom događaju i njegova istorizacija bili su omogućeni,
210
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online