Nazad na sadržaj
iako sam događaj nije bio zapamćen. Kompleksnost načina na koji je Nachträglichkeit posredovao između događaja i iskustava došla je do punog izražaja u kliničkom radu gde je prikazano kako su događaji postali iskustva i preuzeli traumatsko značenje, ne toliko u samom momentu u kom su se desili, već u sećanjima i njihovom rekonstruisanju nakon određenog zastoja. Prvobitni podaci o rekonstrukcijama nađeni su u praistorijskim tragovima ostavljenim u odsustvu pravog psihičkog predstavnika. Psihički, ovi tragovi nisu imali nikakvo značenje; da bi stekli značenje, trebalo ih je staviti u kontekst naracije koja uvek dolazi posle svršenog čina. Ovi nalazi su se podudarili sa izjavom Gerharda Dala „ Nachträglichkeit iziskuje delovanje sile, analogno sili kompulzije da ponavljamo, koja traži da simbolizuje nepoznatost i konfuziju originalnog iskustva – bilo kao stvarnog događaja koji nismo razumeli ili kao difuzne scene primarnog procesa – tako da naknadno [ nachträglich ], u skladu sa principom realnosti, možemo da ga strukturišemo, promislimo, razumemo, a možda čak i njime ovladamo.” (Dal, 2010, str. 740). U sveobuhvatnom pregledu transkulturalne literature, Džoan Taro – Joann Turro (2013) je naglasila dva vremenska vektora frojdijanskog Nachträglichkeit-a – odlaganje i retroaktivnu reviziju. Prema njenom mišljenju, terapeutsko delovanje psihoanalize, za razliku od psihoterapija, leži „u psihoanalitičkom procesu preobraćanja traumatskih sećanja u ponavljanju transfera iz neasimilovanih u asimilovane, kroz tumačenje, što rezultira retroaktivnom revizijom u novu perspektivu, novo iskustvo i novo značenje, naročito vidno u fazi prorađivanja tog procesa” (Taro, 2013, str. 2). III. Fc. Intersubjektivne i relacione perspektive: nelinearnost i neočekivano Intersubjektivistička i relaciona shvatanja naglašavaju nelinearnost, fluidnost i neočekivan karakter kliničkog dijaloga i dijaloga kroz istoriju, u svojim razmišljanjima o Nachträglichkeit-u . Često smatran za Frojdov najnelinearniji koncept, Nachträglichkeit , u intersubjektivističkoj perspektivi, nagoveštava savremenu procenu višestrukih subjektivnosti i višestrukih temporalnosti uključenih u analitički proces. Adrijen Haris (2007) zapaža ulogu Nachträglichkeit-a u oblikovanju kliničkog narativa, koji oživljava potencijalne nesvesne dijaloge kroz istoriju i vreme i koji se javlja u kliničkom radu. Ona piše: „Prošlost nije samo ponovo osvojena već je iznova stvorena ili stvorena prvi put...!” (Haris, 2007, str. 660). Džej Grinberg (2015, lična komunikacija sa Evom Papiasvili) koristi francuski termin après-coup u nedostatku adekvatnog engleskog prevoda. Po njegovom mišljenju, après-coup nas podseća na to da šta god da se dešava – u sobi za konsultacije ili uopšte u životu – nema fiksno značenje i da se ne može u potpunosti razumeti u bilo kom trenutku. U stvari, značenja se razvijaju i menjaju sa svakom promenom konteksta u kom proživljavamo događaje. On povezuje après- coup sa idejom Madlen Baranže da je sve, istovremeno, i nešto drugo; dodajući temporalnu dimenziju – sve jeste, bilo je i biće nešto drugo. Raditi imajući to na umu duboko utiče na shvatanje
211
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online