Nazad na sadržaj
kliničkog procesa, opominjući nas da ne proslavljamo „uspešne” intervencije, odnosno da ne potonemo sa „greškama”, jer će se sve razvijati na načine koji rasvetljavaju ono što se prethodno dogodilo neočekivanim svetlom.
III. Fd. Nachträglichkeit – kao esencijalna karakteristika nesvesnog funkcionisanja uopšte U ovom pregledu struja koje se javljaju u severnoameričkom razmišljanju o Nachträglichkeit-u primetna je tendencija da se Nachträglichkeit shvati kao karakteristika nesvesnog psihičkog funkcionisanja uopšte. Međutim, razni autori su se usmerili na različite aspekte ove suštinski kompleksne pojave. Jedan način da razumemo višestruke upotrebe ovog termina jeste da razmotrimo „Emin model” (gore) inicijalnog seksualnog iskustva iz detinjstva, koje stiče traumatsko značenje tek nakon puberteta, kao podskup većeg psihičkog kapaciteta za reinterpretaciju sećanja, imajući na umu da se ne radi, strogo govoreći, o konkretnom sećanju koje je kasnije promenjeno, već o njegovom značenju koje je pod novim „udarom” bitno izmenjeno. U „periodu inkubacije” između dva „događaja”, izgleda da se odigrava nesvesna i pasivna razrada koja proizvodi novo razumevanje ili tako što blokira ili tako što olakšava dalji razvoj. Iako je Frojd pribegao „translacijskoj” metafori ponovne inskripcije, ova lingvistička referenca ne predstavlja uvek verno ovu radikalno modifikovanu intersubjektivnu poziciju koja prati izvesnu „rekategorizaciju”sećanja (kao što se može dogoditi nakon spoznaje o izdaji, transgresiji/prekršaju ili samoubistvu). Severnoamerički francusko-kanadski analitičari uključuju i ulogu Drugog u après-coup teorijama, uzimajući u obzir da su originalni alati za ponovnu transkripciju pozajmljeni od ranih negovatelja – „pravih drugih”. Prema tome, kvalitet intrapsihičke interakcije raspoloživ u ranom okruženju može da bude važan, skriveni deo istorijske realnosti originalnog doživljaja traume i mogućnosti njene ponovne transkripcije. III. Fe. Nachträglichkeit i savremene (većinom severnoameričke) interdisciplinarne studije Ukoliko se razlike između područja istraživanja i njihovih različitih metodologija prepoznaju i ne pomešaju, interdisciplinarne veze, primene i unakrsno oplođavanje između psihoanalize i drugih područja istraživanja mogu da dovedu do plodnih analogija i novih hipoteza. Takav je bio metod Frojdovog procesa teoretisanja. Da bi nastavio svoj teorijski napredak okretao se drugim poljima, kao što su nauka, antropologija, lingvistika, arheologija, umetnost, literatura, itd., i bazirao bi se na njihovoj analognoj vezi ne mešajući ih.
III. Fea. Nachträglichkeit i neuronauka Koncept Nachträglichkeit-a , u osnovi psihoanalitičke teorije sećanja, temporalnosti, u odnosu na teoriju libida i instinkta, nagovestio je savremena neurobiološka otkrića.
212
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online