Nazad na sadržaj
Interdisciplinarno razmišljanje o dinamičkim vezama između savremene neuronauke i različitih aspekata Nachträglichkeit-a razvilo se naročito u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Italiji. Nachträglichkeit , kao ponovna transkripcija sećanja, sličan je nekim karakteristikama savremene neurobiološke teorije sećanja kao rekategorizacije (Edelman, 1987, 1989; 1992; Friman – Freeman , 1995). Prema Edelmanovoj „Globalnoj teoriji o funkcionisanju mozga”( Global Theory of Brain Functioning – GTBF), ono što je pohranjeno jeste potencijalnost (kategorije) koja čeka na aktivaciju. Pritom, Frojd je stalno naglašavao da su afektivni tragovi najranijih nereprezentovanih i nesimbolizovanih scena događaja koji se odigravaju pre nego što navršimo prvu godinu života – njihova „kvota afekta” – upisani u mnemonički sistem. On je bio ubeđen da „neispražnjena” kvota afekta ostaje fiksna, kao predstavnik nagona, tako da je njen mnemonički trag pohranjen u sećanju. Skorašnji neuronaučni dokaz ove pretpostavke, Mark Solms pohvalio je kao „trijumf psihoanalize” (Solms, 2006, str. 849). Dominik Skarfoan ( Dominique Scarfone , 2006, 2015) dao je prikaz različitih tipova sećanja prema tome kako su ih formulisale savremene razvojne, kognitivne i afektivne neuronauke, a u odnosu na psihoanalitički koncept Nachträglichkeit : a) Relativno stabilna i organizovana forma sećanja koju je opisao Frojd u Projektu iz 1895. godine kao mrežu dobro „provođenih” neurona, prepoznatljivu kao preteča Ega ili Selfa: konstelacija osobina, navika i sklonosti koje stvaraju osećaj kontinuiteta sred ličnog rasta i evolucije. Self ili Ego je objektivno sećanje na tragove koje su ostavila najznačajnija iskustva i susreti tokom nečijeg života. Ova forma sećanja ponekad se naziva i karakterom ili organizacijom ličnosti, sa mehanizmima odbrane, objektnim odnosima, itd., karakterističnim za svakog pojedinca. b) Relativno stabilna, ali ne tako dobro organizovana forma nedeklarativnog sećanja koje se ispoljava u raznoraznim kliničkim modalitetima kompulzije ponavljanja . Ovo može da varira od veoma suptilnog ispoljavanja transfera do spektakularnijih formi odigravanja, pri čemu i jedno i drugo prati afektivni tonalitet. Ponavljanje je ovde na delu na svakom nivou, pripisano obično duboko urezanim engramima koji se ne transformišu lako u simboličko mišljenje. Ova vrsta sećanja ispoljava se kroz oblike akcije za koje je neophodan psihoanalitički metod ispitivanja da bi se integrisali u „upotrebljiviji” oblik sećanja. Sećanje, ispoljeno primarno u otelotvorenoj formi ili ono koje se javlja u formi akcije, u srži je rada na traumi (Van der Kolk, 1996) i na implicitnom znanju (Rajs – Reis , 2009; Boston Change Group , 2007). Može se videti bez prateće reprezentacije, u smislu u kom se ovaj termin uobičajeno koristi. Zadatak analitičkog rada na otelotvorenim ili odigranim sećanjima uključuje ponovno transkribovanje takvih iskustava u reprezentacionu formu (Manča – Mancia , 2006). Pogledati takođei poglavlje ENACTMENT/ODIGRAVANJE. c) Sećanje može da preuzme halucinatornu formu, koja se manifestuje u snovima, sanjarenjima, maštarijama i drugim oblicima mahom senzornih ili pseudosenzornih iskustava. Ova
213
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online