Nazad na sadržaj
III. Feb. Nachträglichkeit i društveno-istorijski kontekst: transgeneracijska transmisija destruktivne agresije U Sjedinjenim Američkim Državama, Moris Eprej (1993, 2014) skovao je termin „snovi o hitnim, dobrovoljnim poverenim poslovima”, „davno prošla latencija” i „davno prošli povereni poslovi” da bi opisao zagonetna i tajanstvena vraćanja u svom radu na transgeneracijsku transmisiju destruktivne agresije, kako kod traumatizovanih pojedinaca, tako i kod zajednica koje su pretrpele prethodne katastrofalne traumatske događaje (Eprej, 2003). „Poveren posao” ovde ukazuje na ideju da postoji nečija intencionalnost koju ćemo zapamtiti ili pretočiti u svoju sopstvenu. U psihološku upotrebu reči „poveren posao” upletena je složena ideja da postoji moguća „greška”, neko „lutanje”, neka „omaška”, i „mandat” koji subjekat treba da izvrši za račun nekog unutrašnjeg objekta. Pozivajući se na povratak sebi Kloda Romanova ( Claude Romanov , 2009); fantoma Nikolasa Abrahama ( Nicholas Abraham ); sažimanje generacija Hajdi Fajmberg (2005); i odabrane traume i odabrane časti Vamika Volkana (2013), koje dočaravaju mentalne reprezentacije kolektivnih sećanja , Eprej (2014) je konstruisao desetostruku mnemičku metasintezu svih pomenutih doprinosa transferu sećanja iz katastrofalno destruktivnih dešavanja istorije u „resubjektivizovan” i ponovo kontekstualizovan osećaj istorije: 1. Nešto je introjektovano iz pređašnjeg izvora. 2. Taj, doskorašnji introjektovan projekat, smešta se na gostoljubivo mesto radi skladištenja na neodređeno vreme. 3. To isto nešto, sada biva suspendovano, i njegov transfer se odlaže . 4. To nešto postaje projekat koji nosi mandat da se neki povereni nalog ispuni . 5. Taj mandat se prima hitnim dobrovoljnim usvajanjem . Ono što je hitno jeste mandat predaka introjektovan u rani Ego koji je tek u začetku. Ono što je dobrovoljno jeste subjektova sopstvena resubjektivizacija tog mandata. 6. Subjekat čeka odgovarajući novi objekat da ponovo podstakne taj projekat , tako da taj isti projekat ili derivativni projekat može da se vrati u javni prostor. 7. Do tog trenutka, subjekat će izgubiti iz vida ko je koga originalno poslao . 8. Aktivno i pasivno dosad su postali međusobno zamenjivi. 9. Međuglas, koji nije ni sasvim aktivan ni sasvim pasivan , govori na nevidljiv i nečujan način. 10. Preko dešavanja tog međuglasa, subjekat se vraća sebi ili nekoj reprezentaciji početaka u formi beskrajne spiralne reprodukcije transfera . Ova cirkularna taksonomija ukazuje na to da se slojevi istorije (Huserl, 1977/1948) ponovo aktiviraju i potom preoblikuju kroz transferne želje, koje imaju intencionalnost ukidanja smrtonosnog, mandatovanog ili primljenog poverenog naloga u bezbednijoj savremenoj areni kliničke situacije, kroz recipročnu vezu i recipročne ispravke u kontinuumu transfera– kontratransfera (Eprej, 2006). Ako zađemo, van recipročnih veza, u spiralni domen beskrajnih analiza transfera i psihološki bremenitih polja referenci natrag na unutrašnji svet, zagrljaj između onoga što je unutra i onoga što je spolja se nastavlja (Delez – Deleuze , 1986/1988).
215
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online