Nazad na sadržaj
dugo vremena ne oglašava, da bi se ispoljio u kasnijoj drugoj fazi. Ukoliko se druga faza ispostavi kao traumatična, kasnije se otkriva da je prva, nema faza, bila doba pravog traumatičnog događaja. Istorija samog ovog koncepta prati sličan proces u dve faze kakve opisuje. U Evropi, francuski psihoanalitičari imali su vodeću ulogu u oživljavanju ovog koncepta. Lakan je skovao termin après-coup da bi naglasio da delovanje après-coup-a nikad ne prestaje; da ono vuče ka naknadnom dejstvu. Ono otkriva temporalnu strukturu mnogo višeg reda nego „retroakcija”; i što je važno, ono „posle” čeka dok ono „pre” ne zauzme mesto koje mu pripada. Savremeni francuski analitički autori dalje usavršavaju i zadržavaju spiralnu cirkularnu dinamiku pojavljivanje–nestajanje–povratak kao suštinsku dinamičnu formulaciju konstruktivnih aspekata psihoanalitičkog procesa. Većina njih obratila je naročitu pažnju na rad koji proces après-coup vrši na traumatsku regresivnu ekonomiju nagona, i na njen cilj koji se tiče razrade želje, misli i sveukupnog mentalnog funkcionisanja. U stvari, ovaj koncept se odnosi na proces uključen u sve modalitete psihičke elaboracije, jer je poglavito uključen u čitavo postavljanje erotskog života i samog razmišljanja. Nasuprot francuskim psihoanalitičarima, kod kojih su arhaični elementi i primalna represija konstruisani naspram regresivne privlačnosti , za savremene britanske teoretičare objektnih odnosa, koji idu stopama M. Klajn i Biona, prvobitni jad već je prisutan . U okviru konteksta savremenih britanskih autora, dakle, posao psihoanalitičara je da se bori protiv i da transformiše takva fragmentarna i dezorganizujuća osećanja straha. Sve u svemu, u Evropi postoji mišljenje da se i sva psihoanalitička istraživanja mogu smatrati naknadnim dejstvima onoga što je motivisalo Frojdov rad, tako što daju novo značenje njegovim tvrdnjama i razvijaju prethodno teorijski nedovoljno razvijene i neispitane aspekte psihoanalitičke teorije u Frojdovom radu, obogaćujući i modifikujući ga u njegovim osnovama. Iz latinoameričke perspektive, ne gubeći iz vida neosporni značaj dva slučaja koji se, generalno, smatraju za paradigme kad govorimo o pokušaju da se precizno odredi problem Nachträglichkeit-a u Frojdovom radu: „Projekat za naučnu psihologiju” i „Čovek vuk”, ovaj koncept prisutan je u Frojdovim zapisima kroz ponavljanja, u kontinuitetu i povremeno prikriveno. Istrajavanje Nachträglichkeit-a ne bi trebalo prevideti, jer je ovaj koncept kod za jedinstvenu termporalnost nesvesnog. Ideja Nachträglichkeit-a je centralni element u frojdijanskoj konceptualnoj gradnji, znak povezan sa temporalnošću koja je u vezi sa zakonima primarnog procesa, kauzalnošću, logikom nesvesnog, seksualnošću, represijom i ponavljanjem. Kao delovanje temporalnosti i kao sredstvo građenja značaja, Nachträglichkeit ne mora da se javi na eksplicitan način, a ipak može da bude prisutan tamo gde dolazi do potiskivanja, i označava sećanje, tu gde sećanje postaje trauma. U Severnoj Americi, Nachträglichkeit mnogi vide kao rođenje razvojnog modela u psihoanalizi koji, na kompleksan način uključuje nelinearnost nesvesnih sadržaja i procesa; i preteču koncepta razvojne transformacije koji, kroz uzajamno dejstvo raznih izdanja traume i
217
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online