Nazad na sadržaj
nesvesne fantazije u toku života, uključuje dvosmernost regresije i progresije, dijalektiku osnovne sile koja traži simbolizaciju kao i potiskivanje i ponavljanje. U drugim pravcima severnoameričkog mišljenja, sama psihoanaliza može se shvatiti kao proučavanje Nachträglichkeit dešavanja koja su se zbila u ranom životnom dobu, kroz višestruke realnosti svojstvene psihoanalitičkom okruženju, koje (re)konstruišu simboličke mostove između neasimilovanih traumatskih događaja i njihovo ponovno značenje i transformaciju u reprezentabilna iskustva, proces koji može da olakša stvaranje kvalitativno novih subjektivnosti i proširenje značenja, protežući se kroz generacije. Sve u svemu, u savremenom severnoameričkom tumačenju, smatra se da su dva temporalna vektora Nachträglichkeit , vektor odlaganja i vektor retroaktivne ponovne transkripcije/ponovnog značenja, komplementarna i da odgovaraju dijalektici kako (multi)determinističkog tako i hermeneutičkog rekonstruktivnog i konstruktivnog psihoanalitičkog procesa. Među savremenim interdisciplinarnim referencama, savremena neuronauka naglašava da je sećanje, u svim njegovim raznolikim oblicima, živi system koji se preinačuje kroz medijum psihoanalitičkog dijaloga . U ovom rekonfiguracijskom delovanju, i neurobiologija i psihoanaliza usvjaju aktivni dinamizam i živi karakter sećanja . U tom kontekstu, relevantnom za Nachträglichkeit , psihopatologija postaje smetnja za rekonfiguraciju sećanja; a psihoanaliza potpomaže stvaranje i integraciju novih iskustava i ruši nepopustljivi nagon za ponavljanje rigidnih poremećenih otisaka koji kompromituju samu strukturu sećanja i integritet Ega, kao i dinamičnu fluidnost celokupne pshičke strukture. U čitavom svetu, mnogi autori su pokazali i naglasili značaj koncepta Nachträglichkeit u sveukupnom Frojdovom radu (F. V. Ajkof – F.W. Eickoff ). B. Šerveje zapazio da je Frojd prestao da upotrebljava reči Nachträglichkeit i Nachträglich 1917. godine, zamenivši ih dvofaznim procesom i vrednošću pshičkog rada kako u domenu regresivnih tako i progresivnih puteva. S obe strane Atlantika, nakon perioda „latencije koncepta” i njegovog naknadnog povraćaja od strane Lakana, frojdijanski Nachträglichkeit prošao je kroz dalju, sve kompleksniju razradu, prečišćavanje i transformaciju. Postao je jedan od osnovnih koncepata teorije mišljenja, uključujući temporalnost, kauzalnost, sećanje, traumu, reprezentacije, afekte, seksualnost i erotogenu senzualnost.
218
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online