Nazad na sadržaj
procesa, tvrdio je Frojd, ne znamo kako da objasnimo duševne pojave (1915c, str. 166-171). On je „uporno insistirao na argumentima koji podržavaju ovaj koncept i osporavao primedbe na isti” (Strejči, u: Frojd, 1915c, str.161). Frojdova prva objavljena upotreba termina „nesvesno” nastala je 1893. godine u „Studijama o histeriji” (Frojd, 1893), a poslednji, nezavršeni deo njegovog teorijskog rada iz 1938. godine, pod nazivom „Neke osnovne lekcije iz psihoanalize” (Frojd, 1940c) predstavlja svežu odbranu termina. Sumiranjem, proširivanjem i osavremenjivanjem novijih regionalnih rečnika (Aktar, 2009; Okinklos, 2012; Laplanš & Pontalis, 1967/1973; Borenstejn, 2014), može (mogu) se formulisati sledeća (sledeće) definicija (definicije) nesvesnog. Tokom razvoja psihoanalitičke teorije, koncept nesvesnog je uglavnom korišćen na sledeće načine: dinamsko nesvesno , koje se prvenstveno odnosi na aktivno potisnut materijal, neprihvatljiv svesnom umu; u širem smislu, odnosi se na sav sadržaj koji se aktivno isključuje iz svesne svesti i koji vrši pritisak u pravcu svesnosti; sistemsko nesvesno , koje se odnosi na aspekt uma koji radi isključivo u skladu sa principom „zadovoljstvo – nezadovoljstvo” i „primarnim procesom” mišljenja, kojim upravlja „nesvesna logika”; deskriptivno nesvesno , koje se takođe naziva i „predsvesno”, koje se jednostavno odnosi na činjenicu da mentalni sadržaj trenutno nije svestan. Sadržaj nesvesnog uključuje: instinkte (nagone) i predstavnike instinkata; materijal nagomilan usled „primarnog potiskivanja”; sadržaj potisnut silom potiskivanja; i filogenetsku shemu koja organizuje „primarne fantazije”. Nesvesno kao kvalitet , u pridevskom obliku , pojavljuje se u strukturalnoj teoriji/drugoj topografiji Ida, Ega i Superega. Ovde je celokupan ID (ES = to) nesvestan, ali su i delovi Ega (Ich = Ja) i Superega (ÜBER ICH = idealno Ja, internalizovani moralni principi) takođe nesvesni. U čitavom frojdijanskom opusu i u mnogim postfrojdijanskim i savremenim psihoanalitičkim modelima, pridevski oblik je takođe i deo pomoćnih koncepata kao što su nesvesni procesi i obrada , nesvesni objektni odnosi, nesvesni konflikt , nesvesna fantazija , funkcionisanje nesvesnog Ega, nesvesna komunikacija , nesvesna logika , konfuzno nesvesno, i „stvarno” (nedokučivo) nesvesno. Hronološki, Frojdov rad se može podeliti na sledeće periode: otkriće dinamskog nesvesnog , koji se odnosi na period 1893–1900. godina, do objavljivanja Tumačenja snova ; period između 1900. i 1923. godine može se nazvati ili sistemsko nesvesno ili topografsko nesvesno . Konačno, period nakon 1923. godine, nakon objavljivanja Ega i Ida , može se nazvati nesvesno strukturalnog modela/drugi topografski model uma. Kako je Frojdovo građenje teorije bilo nelinearno i obeleženo sve većom kompleksnošću, ovi periodi se nužno preklapaju. Kada je reč o formi i stilu, Frojdove skraćenice Ns, Ps, i Sv odnosiće se na reči nesvesno, predsvesno i svesno. Upotreba velikih ili malih slova u rečima kao što su nesvesno, Id, Ego i Superego je u skladu sa njihovim korišćenjem u okviru određenih škola. Nomenklatura topografske teorije (severnoamerička psihoanaliza na engleskom jeziku) sinonimna je sa
229
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online