Nazad na sadržaj
prvom/ranom topografijom psihoanalitičkog govora Evrope i delova frankofone Kanade; strukturalna teorija Severne Amerike i kasna/druga topografija psihoanalize Evrope i delova frankofone Severne Amerike su takođe sinonimne. Oba naziva za odnosne teorije u ovom poglavlju koriste se paralelno. Osim ako je drugačije naznačeno, kurziv je u celokupnom poglavlju korišćen da istakne konceptualnu terminologiju. Frojdovi glavni teorijski doprinosi temi nesvesnog mogu se naći u sledećim spisima: Poglavlje VII Tumačenja snova (1900b), Metapsihološki spisi (1915 a, b, c) i Ego i Id (1923a). Pregled Frojdovih konceptualizacija nesvesnog može se naći i u: Uvodnim predavanjima o psihoanalizi (1916,1917), Dva enciklopedijska članka (1923b), Novim uvodnim predavanjima o psihoanalizi (1933) i Nacrtu psihoanalize (1940a). Strejči upozorava engleskog čitaoca da ima u vidu dvosmislenost engleske reči „nesvesno ” , koja je u nemačkom jeziku retko prisutna. Nemačke reči „ bewusst ” i „u nbewusst ” imaju gramatički oblik pasivnih participa i njihov uobičajeni smisao je nešto poput „svesno znano ” i „nije svesno znano ” . Za Frojda su i svesnost i nesvesnost bili pasivni doživljaji.
II. PREGLED FROJDIJANSKIH KONCEPTUALIZACIJA NESVESNOG
II. A. Otkriće dinamskog nesvesnog (1893–1900) Psihoanaliza je rođena sa Frojdovim revolucionarnim otkrićem dinamske funkcije odbrane u etiologiji histerije. Odbrana od sećanja (potiskivanje) ukazala je Frojdu na važnost otpora, „… psihičke sile kod pacijenata koja je suprotstavljena osvešćivanju patogenih ideja (sećanju). Izgledalo je da mi se pred očima otvara novo razumevanje kada mi je palo na pamet da to bez sumnje mora biti ista psihička sila koja je imala udela u izazivanju histeričnog simptoma i koja je u tom trenutku sprečila patogenu ideju da postane svesna” (Brojer & Frojd, 1893–1895, str. 268, originalno naglašavanje). Ova sila otpora, poput njene suprotnosti, sile odbačenog patogenog materijala okrenute naviše, bila je donekle merljiva sa sećanjima „stratifikovanim” u odnosu na njihovu blizinu „patogenom nukleusu”. Štaviše, upravo kroz njeno potiskivanje je ta ideja postala uzrok morbidnih simptoma, to jest, postala patogena (ibid, str. 285). Da bi bilo efikasno, potiskivanje zahteva neprekidnu upotrebu sile. Simptomi su posledica neuspelog potiskivanja, odnosno vraćanja potisnutog. Istovremeno, afekt koji je otkinut od potisnute ideje koristi se za „somatsku inervaciju” (ibid, str. 285) koja se pojavljuje kao histerična konverzija u telesni simptom. Inovativni psihoanalitički metod slobodnog asociranja razvijen je iz uviđanja da je „ prilično beznadežno pokušavati prodreti direktno u nukleus patogene organizacije ” (ibid, str. 292, originalno naglašavanje) jer su unutrašnji slojevi patogene organizacije sve više strani Egu (ibid, str. 290).
230
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online