Nazad na sadržaj
da zaključimo da dve suštinski različite vrste psihičkih procesa učestvuju u formiranju snova. Jedna od njih proizvodi savršeno racionalne misli sna, ništa manje nesporne od normalnog mišljenja, dok druga tretira ove misli na način koji je u najvećem stepenu zbunjujući i neracionalan.” (Frojd, 1900b, str. 597). Primarni proces i primarni proces nesvesnog simbolizma snova odlikuje psihička energija koja slobodno teče i nesputano prolazi uz pomoć mehanizama kondenzacije i pomeranja. Zahvaljujući slobodi kojom se energija može prenositi, posredne ideje koje liče na kompromise, oblikuju se putem kondenzacije. Logični zakoni mišljenja zasnovani na realnosti – sekundarni proces i njegov jezički simbolizam – ne važe za primarni proces. Ovo se pre svega odnosi na zakon kontradikcija. Kontradiktorne ideje postoje paralelno bez međusobnog poništavanja. One se mogu udruživati na načine koje svesna misao nikada ne bi tolerisala. Konačno, u primarnom procesu, ideje prenose svoje intenzitete jedna na drugu, nalazeći se u „najlabavijim međusobnim odnosima” (ibid. str. 596). Frojd je prvo cenzuri pripisivao odlučujuću ulogu u iracionalnim procesima nesvesnog, da bi na kraju primarnom procesu dodelio glavno mesto, zajedno sa logičnim mislima svesnosti. Iracionalni procesi, kako piše, „ primarni su. Oni se pojavljuju kad god ideje ostanu bez predsvesnih kateksi [investiranja], kada su prepuštene same sebi i kada ih može ispuniti neinhibirana energija iz nesvesnog koja teži da nađe izlaz” (ibid. str. 605). Dakle, primarni proces je način funkcionisanja u psihičkom životu, oslobođen inhibicija svesnog razmišljanja. Primarni proces treba da se shvati kao organizujući princip koji postoji u normalnom životu odrasle osobe, kao alternativa dominantnim, logički i verbalno organizovanim, sekundarnim procesima sa svojim komunikacijskim jezičkim simbolizmom. Jedna važna karakteristika primarnog procesa je tolerancija na ambivalenciju i kontradikciju. Druga je njegova halucinatorna pojava koja ispunjava želje, kao opažajni čin u sadašnjosti (Frojd, 1912a). Ovako shvaćen, primarni proces je kognitivni proces, koji se značajno razlikuje od definicije kognicije u kognitivnoj psihologiji. Tek u svojim metapsihološkim tekstovima Frojd (1915 a, b, c) je sistematizovao koncept nesvesnog u njegovim ekonomskim, dinamičkim i topografskim pretpostavkama. U „Instinktima i njihovim promenljivostima” (Frojd, 1915a), instinkti se definišu kao granični koncept između fizičkih i psihičkih sfera. U „Potiskivanju” (Frojd, 1915b) , Frojd pravi razliku između primarnog potiskivanja , što je „fizički (idejni) predstavnik instinkta kome je onemogućen ulazak u svest” (Frojd, 1915b, str. 148), „ pravog potiskivanja ”, i „ naknadnog potiskivanja ”. U „Nesvesnom” (1915c), topografska teorija dostiže svoj vrhunac. Frojd počinje tako što daje prikaz koncepta dinamskog nesvesnog , koji vrši kontrasilu nad činom potiskivanja. On dalje ustanovljava postojanje nesvesnog kroz njegove derivate: paraprakse, simptome i snove, i prikazuje kako su i osećanje, razmišljanje, sećanje i činjenje uglavnom pod uticajem nesvesnih derivata. Frojd pravi razliku između latentnih činova , koji su privremeno i samo deskriptivno nesvesni , ali koji mogu postati svesni povezivanjem s nekom rečju, i potisnutih procesa i sadržaja, koji su trajno nesvesni, i koji se dinamički drže izvan svesnosti (odgovaraju dinamskom
233
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online