Nazad na sadržaj
U radu „Dete je tučeno”(1919), nagoveštavajući dvojnu teoriju instinkata, Frojd je istraživao sadomazohističke nesvesne fantazije dečaka i devojčica o tome da ih tuku otac i majka. U ovom ključnom tekstu o formiranju fantazije, Frojd je razgraničio tri faze počevši od one u kojoj dete svedoči batinama koje dobija neko drugo dete. Međutim, druga faza je „najvažnija od svih” (str. 185), iz dva razloga. S jedne strane, mazohizam se vidi kao sekundarna formacija/faza sadističkog instinkta usmerenog protiv selfa i potisnutog u procesu. Ovo je povezano sa univerzalnom nesvesnom infantilnom seksualnošću koja leži u srži neurotskih pojava: „infantilna seksualnost koja se drži potisnuta, deluje kao glavna pokretačka sila u formiranju simptoma; a suštinski deo njenog sadržaja, Edipov kompleks, je nuklearni kompleks neuroza” (str. 204); i ona postaje univerzalno fantazijsko nasleđe: „Čovekovo arhaično nasleđe formira nukleus nesvesnog uma; i bilo koji deo tog nasleđa koji mora da se napusti... jer je neupotrebljiv... biva izložen procesu potiskivanja.” (str. 203-204). S druge strane, stvaranje fantazije kod deteta može se samo posredno proveriti: „Za nju možemo u određenom smislu reći da nikada nije imala pravo postojanje. Nikada nije upamćena; nikada nije uspela u tome da postane svesna. Ona je konstrukcija analize, ali je svejedno neophodnost u tom pogledu.” (str. 185). „S one strane principa zadovoljstva” (Frojd, 1920) je prelazni tekst, najpoznatiji po tome što je seksualnom nagonu dodat agresivni nagon.U ovom konačnom opisu njegove „dvojne teorije instinkata”, Frojd je dalje razradio bezvremenost i prožimajuću prirodu nesvesnog, na sledeći način: „Saznali smo da su nesvesni mentalni procesi sami po sebi ʼbezvremeniʼ. Ovo pre svega znači da nisu poređani vremenski, da ih vreme ni na koji način ne menja i da se na njih ne može primenjivati ideja o vremenu...” (str. 28). Nagoveštavajući narednu fazu razvoja svoje teorije, on takođe uvodi i pojam nesvesnog Ega: „Sigurno je da je Ego najvećim delom nesvestan, a naročito ono što bismo mogli opisati kao njegov nukleus; termin ʼpredsvesnoʼ se odnosi na samo jedan njegov mali deo” (str.19). U ovom tekstu je preformulisan i pojam nesvesnog konflikta: dok se ranije smatralo da je konflikt između seksualnih instinkata i instinkata očuvanja Ega (Frojd, 1911c, 1914b), sada, 1920. godine, konflikt je između instinktivnih nagona i odbrane. Iako su razne odbrane, osim ili kao deo potiskivanja, već identifikovane, u toku ovog perioda (Frojd, 1908, 1909b, 1911c, 1915a) odbrane nisu sistematizovane, pa je potiskivanje korišćeno kao sinonim za odbranu kod konceptualizacije nesvesnog konflikta. II. C. Nesvesno strukturalnog modela/druge topografije: 1923–1939. godina Kada je Frojd promenio svoj (prvi) topografski model u strukturalnu teoriju/drugu topografiju Ida, Ega i Superega 1923. godine, nesvesno kao sistem je odbačeno i, delom, zamenjeno Idom. Ova transformacija je značila temeljnu promenu u frojdijanskoj teoriji, ne samo u pogledu nesvesnog, već i u pogledu Ega i nagona. Glavna razlika između nesvesnog i Ida je u tome da u dubljem sloju Ida ne postoje reprezentacije. Id se sastoji od seksualnih i agresivnih instinktivnih impulsa, prethodno opisanih u „S one strane principa zadovoljstva” (Frojd, 1920). U
236
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online