Nazad na sadržaj
Pred kraj života, Frojd se vraća ovom stavu i proširuje njegov značaj. On, konačno, smatra da je konflikt između instinkta života i instinkta smrti fundamentalan za konceptualizaciju celokupnog ljudskog ponašanja i mišljenja: „Samo putem saglasnih ili međusobno suprotstavljenih postupaka dva primalna instinkta – erosa i instinkta smrti – nikako pomoću isključivo jednog ili drugog, možemo da objasnimo bogato mnoštvo životnih fenomena.” (Frojd, 1937, str. 243) II. C. Strukturalna teorija (Druga topografska teorija, 1923 – 1937) Sledeća faza razvoja teorije, poznata kao Strukturalna teorija (takođe poznata van severnoameričkih krugova kao Druga topografska teorija), prezentovana 1923. godine, bila je izlaganje tripartitne strukture ličnosti: Id, Ego i Superego (Frojd, 1923). Ovaj period Frojdove teorije otvorio je ideju konflikta smeštanjem Ega u igru trodimenzionalnog šaha. U „Ego i Id” Frojd (1923a) integriše sve svoje ideje o konfliktu u jedan izuzetno kompleksan sistem. Jer, ovde, Ego mora da se bori sa nekoliko konfliktnih odnosa. Prvo, mora da se bori sa svojim konfliktom sa impulsima Ida, koji su i sami u konfliktu između instinkta života i smrti. Drugo, Ego mora da upravlja konfliktom između ovih impulsa i spoljašnjeg sveta. I treće, Ego, u identifikaciji sa svojim objektom, stvara još jedan nivo u sebi, koji Frojd naziva Superego, da bi smestio sada internalizovani objekat. Tako je Ego stvorio još jedan konflikt između sebe i svog Superega. Kompleksna priroda umešanosti Superega u konflikt, nagoveštena je time što je zamišljen kao specijalni nivo u Egu – Ego ideal (Frojd, 1921) i time što je razvojno osmišljen kao naslednik Edipovog konflikta (1924b). Signalna teorija anksioznosti (Druga teorija anksioznosti), u kojoj je strukturalni konflikt u potpunosti izbio na površinu, došla je ubrzo (Frojd, 1926). Mehanizmi odbrane su definisani i smešteni u Ego (njegov nesvesni deo). Povrh prethodno definisanog potiskivanja, reakcione formacije, regresije, identifikacije i projekcije, koncept ’poricanja’ počinje da zauzima sve istaknutije mesto (Frojd, 1923b, 1924b). Potiskivanje je, dakle, samo jedna od odbrana. Anksioznost je postala motiv (okidač) za odbranu, ne njena posledica. Psihoneurotični simptomi se sagledavaju kao kompromisne formacije koje se javljaju u konfliktu između instinkta i odbrane, uz učestvovanje internalizovanih moralnih zabrana (Superego) i opaženih spoljašnjih pritisaka. Strukturalni konflikt ove ere ponekad se naziva intersistemski konflikt, da bi se razlikovao od Hartmanovih kasnijih intrasistemskih konflikata u samom Egu. Razvojno gledano, „motivi za potiskivanje sada su konceptualizovani kao niz strahova, prilično ubedljivih za jedno dete, koji uključuju roditeljsko neodobravanje i kaznu koji, tokom razvoja, postaju internalizovani i podvedeni pod uticaj moralnog agenta poznatog kao Superego, koji je i sam aktivan većinom na nesvestan način.” (Abend, 2007, str. 1420). U okviru strukturalne teorije, Superego postaje naslednik Edipovog kompleksa. U ovoj fazi razvoja teorije, Ego izranja kao fokus kliničkog delovanja. Držeći se svog fokusa na intrapsihički konflikt, Frojd 1937. godine piše: „... posao analize je da obezbedi najbolje
23
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online