Nazad na sadržaj
usvojili ideje iz Britanske škole objektnih odnosa i posvetili posebnu pažnju strahovima od separacije, gubitka selfa i upotrebe objekta od strane selfa. Ukazujući na problem uviđanja tuđe tačke gledišta, oni uvode empatiju kao alat za osvešćivanje onoga što je bilo nezamislivo . Elman (1998) je proširio pristup nesvesnom konceptualizujući odigravanja kao mostove ka razumevanju nesvesnih fantazija. III. Aa. Savremena strukturalna teorija/Ego psihologija Prema gledištu savremene strukturalne teorije/Ego psihologije, nije sve kompromisna formacija: potiskivanje i druge specifične odbrane nisu kompromisne formacije; Ego ne samo što postiže kompromis, već može i da odluči između alternativa (Blum, 1998; Rangel, 1969). U okviru ove škole mišljenja, diskusija Krisa (1956c) i Hartmana (1939; Hartman, Kris & Levenstajn, 1946) o prirodi potiskivanja je proširena, u teoriji i u odnosu na detaljni klinički materijal, kako bi obuhvatila i brojne razvojne i kliničke procese koji se istovremeno odvijaju (Buš, 1992, 1993; Grej, 1994; Elman, 2010). Prihvatajući Frojdov koncept nesvesnog Ega kao ključa za prorađivanje (Frojd, 1914a), i doterujući koncepte nesvesnog funkcionisanja Ega, savremena strukturalna teorija i Ego psihologija proučavaju različite oblike nesvesnog na način koji uvažava ograničenja u njihovom eksplanatornom opsegu. Ove tendencije potencijalno postaju kontrateža drugom savremenom trendu zamene dinamskog nesvesnog implicitnim, proceduralnim, automatizovanim i nesimbolizovanim nesvesnim . Kao primer ovakvog pristupa, proceduralna memorija i automatizacija mentalnih procesa mogu se koristiti za razumevanje načina na koji razni Ego procesi, kao što su odbrane, ostaju tako tvrdoglavo otporni na promenu, i zahtevaju poprilično prorađivanje, uz praksu nekorišćenja određenog manevra ili odbrane, i korišćenja drugih, što je neophodno pre nego što uticaj odbrane može da se poništi. Psihoanaliza može, kroz proučavanje ovih procesa kao odbrana, da produbi razumevanje ovog oblika nesvesnog, što se događa kroz proceduralizaciju i automatizaciju. Mnogi savremeni Ego psiholozi primećuju da se čini da je potiskivanje izgubilo svoje opravdano mesto stožera analitičkog rada. Posmatrano iz ove perspektive, izgleda kao da se razne odbrane poricanja kao što su minimiziranje, i naročito naglašavanje drugih stvarnosti (kao što su nesimbolizovane i proceduralne memorije), koriste da se prikrije određena nepoželjna stvarnost (u ovom slučaju, važnost, kod većine ljudi, aktivnog potiskivanja deklarativnih memorija i njihovih povezanih afekata). Korišćenjem Ego psihološkog metoda diferencijacije raznih procesa i načina mišljenja, savremeni Ego psiholozi pristupaju proučavanju neobrađenih i nesimbolizovanih posttraumatskih memorija, bez svođenja celokupnog nesvesnog, sa njegovim primarnim procesom, na ovaj način pamćenja i mentalne obrade. Izvan američke Ego psihologije, mnogi autori su predložili konceptualizacije nesimbolizovanog (npr. Bion, 1962; De M’izan, 2003). Koliko god dragoceni bili njihovi klinički prikazi, Ego psiholozi ih vide kao spajanje raznih procesa, kao što su razvojni
245
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online