Nazad na sadržaj
nesvesnog. Bion je postulirao obrnuto: da „potiskivanje isto tako brani sistem nesvesnog od senzornih stimulansa koji potiču iz sistema svesnog.” (Grotstajn, 2008, str. 201). Kontaktna barijera istovremeno deli i ujedinjuje svesne i nesvesne mentalne pojave: zahvaljujući njenoj selektivnoj propustljivosti, razmena između Sv i Ns sistema je moguća. Selektivna propustljivost kontaktne barijere između svesnog i nesvesnog je napravljena i ojačana alfa funkcijom kroz koju se sirovi senzorni podaci (beta elementi) transformišu u alfa elemente koji se mogu koristiti za razmišljanje i sanjanje. Alfa funkcija uključuje i primarne i sekundarne procese i funkcije kako unutar Sv tako i unutar Ns sistema (Grotstajn, 2004b, 2007). Prema Bionu, domen alfa funkcije uključuje i princip zadovoljstva i princip realnosti: oni se ne smatraju odvojenim principima kako je Frojd postulirao (1911b), već se vide spojeni kao binarne suprotnosti u oba sistema koje normalno funkcionišu zajedno (Bion, 1962, 1963, 1965). Iz koncepta kontaktne barijere proističe koncept „ binokularnog vida ” : sposobnosti zasnovane na duplom fokusiranju, koja podstiče saradnju između svesnih i nesvesnih mentalnih funkcija (Rajner, 2012). Bion se poziva na ovaj koncept kada piše da „nam je potrebna vrsta mentalnog binokularnog vida – jedno slepo oko [čulni svet], drugo oko sa dovoljno dobrim vidom” (Bion, 1975, str. 63). Binokularni vid daje dubinu i rezonantnost sa iskustvom, a Grotstajn (1978) ga vidi kao „dvostruki kolosek” koji omogućava razumevanje pojava koje se odvijaju tokom analize. „Sistemi Ns i Sv se mogu posmatrati kao dva oka ili dve cerebralne hemisfere koje primaju presecanja neprestano evoluirajućeg ʼOʼiz njihovih odnosnih tački gledišta” (Grotstajn, 2004a, str. 103). Ovaj binokularni vid omogućava analitičaru da obrati pažnju i pokuša da razume ono što vidi iz dvojnog reverzibilnog ugla: onog svesnog i onog nesvesnog koji sa svoje strane stimuliše način gledanja na stvari iz različitih uglova gledanja (De Bjankedi – De Bianchedi , 2001). Prema Grotstajnu (1997), Bion (1970) veruje da kao analitičari treba da koristimo i naše svesne i naše nesvesne umove kako bismo mogli da primamo ʼOʼ kao „apsolutnu istinu o ultimativnoj stvarnosti”. Iz ovog koncepta izvedena je teorija o nesvesnom kao sistemu koji se delimično podudara sa ʼOʼ, nepojmljivim i nepoznatim, jer ostaje izvan reflektivne svesti. Jedini način da mu se pristupi je rezonantnošću u ʼOʼ sa njim. Uvođenjem koncepta ʼOʼ i njegovim povezivanjem sa stvari po sebi i „beskonačnošću”, Bion smešta koncept nesvesnog u postmoderno doba poimanja: ono je tako „povezano sa teorijom beskonačnosti, haosa i kompleksnosti, teorijom katastrofe, i spiritualnosti” (Grotstajn, 1997, str. 84). Mora se naglasiti da postoji snažna korelacija između primarnog okruženja i mogućnosti susreta sa ʼOʼ: to je osobina primarnih objekata i govornika (a u analizi to je osobina analitičkog stava analitičara) koja određuje mogućnost da beba/pacijent može da podnese susret sa ʼOʼ (Gaburi & Ambrozijano, 2003) i sa emocionalnom stvarnošću koja se nalazi u njemu. Za Biona, O je domen „psihoanalitičkog objekta”, istinski sever ka kojem analitičko ispitivanje treba da se usmeri, čak i ako se ono ne može u potpunosti „spoznati”. Ova vizija nečega što je tamo, ali što se jedino može intuitivno osetiti ili „postati”, jer nije „od čula”, u epistemološkom smislu podseća na razmišljanja Platona, Kanta i raznih mistika. S obzirom na to da elementi ili
249
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online