Nazad na sadržaj
Tvrdnja Žaka Lakana (1993) da je „nesvesno fundamentalno strukturirano, protkano, okovano, isprepleteno jezikom” (str. 119) imala je uticaja na naredne generacije analitičara, bez obzira na to da li su prihvatali ovu ideju ili joj se protivili. Jedna velika grupa analitičara u Pariskom psihoanalitičkom društvu , u kojoj su, između ostalih, bili i: Paš – Pasche , Marti, Leboviči, Diatkin – Diatkine , Fen – Fain , Braunšvajg – Braunschweig , Makdugal, Grin i Nerat – Neyratt , nisu se slagali sa Lakanovom teorijom i odbijali su da spoje nagon i jezik. Za Lakana, nesvesno nije datost, nešto što čeka da bude interpretirano; nesvesno se otkriva u činu, uglavnom, ali ne isključivo, u govornom činu. Lakan je dalje upozoravao na pogrešno shvatanje nesvesnog kao sedišta čistih i jednostavnih instinkata. Za Lakana, termin nesvesno tiče se same ideje o tome kako konceptualizovati subjekt. Čitav njegov naučnoistraživački poduhvat je, dakle, proučavanje nesvesnog subjekta. Lakan (2004) je preoblikovao Frojdovu terminologiju reprezentacija u označitelje, u sosirovskom ( Saussur) modelu jezika. Lakan je bio ubedljiv u svom naglašavanju kombinatornih mogućnosti označitelja, koje određuju konačni izraz nagona. Nešto (potiskivanje) blokira ekspresiju označitelja, koji cirkulišu u nesvesnom. U njegovoj verziji, nesvesno se sastoji od potisnutih označitelja koji sa svoje strane kontrolišu pristup nagonskim derivatima. Ovo predstavlja manje biološki redukcionistički i, konačno, kulturološki osetljiviji model psihe, od modela zasnovanog na navodno erogenim izvorima aktivacije. U Sjedinjenim Američkim Državama, u vreme Lakanovog čuvenog seminara, akcenat je više bio na fantazijama koje čine sadržaj nesvesnog. Ovo je podstaklo drugačiji stil kliničkog slušanja: slušanje s ciljem uočavanja indikacija fantazije prerušene u slobodne asocijacije. Francuski pristup je postulirao (na frojdijanski način) da pažnja analitičara treba da bude na samim rečima i na neizgovorenom između njih. S druge strane, pojam odbrana (osim potiskivanja) koje su neophodne da bi držale označitelje u nesvesnom i, naravno, analiza odbrane, osim inovativnog lakanijanskog razvoja koncepta foreclosure (zaplene), manje su izraženi u francuskom učenju. Lakan je kritikovan zbog pretvaranja psihoanalize u strukturalnu lingvistiku. Međutim, lakanijansko interesovanje nije jezik per se . Naprotiv, interesovanje je na granicama, na onome gde jezik podbacuje. Prema Lakanu, nesvesno ne može biti identifikovano. Ono se otkriva u tragovima koje ostavlja, naročito kada je odsutno. On je opisao svoj lingvistički pristup tvrdeći da mi možemo razumeti nesvesno tek kada ono pređe u reči, i dalje, da nesvesno radi u skladu sa stilskim figurama metonimije i metafore. Konačno, Lakan insistira na nesvesnom kao diskursu, odnosno, diskursu Drugog . Nesvesno je efekat označitelja na subjekt. Označitelj je ono što je potisnuto i što se vraća u obliku simptoma, šala, parapraksi i snova. Lakan je u svom konceptu nesvesnog, međutim, napravio važan iskorak kada je preradio tri poretka: imaginarni, simbolički i realni , u „Seminaru XX”, u kojem ih je povezao u takozvane boromejske prstenove (Lakan, 1999). Pretpostavka o intrapsihičkom konfliktu – barem za Lakana – zamenjena je idejom o artikulaciji između tri poretka. Važna posledica bio je raskol u konceptu nesvesnog, gde je jedan deo u određenom stepenu bio dokučiv ili pristupačan konvencionalnom jeziku, a drugi nazvan „lalangue”, što je Lakanov termin za vrstu jezika koji prethodi jeziku simboličkog poretka. Dakle, imamo dve vrste
257
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online