Nazad na sadržaj
Etimologija pokazuje da se „ware” u reči „awareness” odnosi na to da se nešto ne izgubi iz vida. Međutim, svest je izgleda tek prvi korak ka svesnosti, u smislu da se može imati svest o nečemu, a da se ipak ne shvata šta je to nešto. Biti potpuno svestan zahteva svest + značenje onoga čega je čovek svestan. PremaVitgenštajnu, značenje u upotrebi . Može se, dakle, reći da biti svestan znači imati neku upotrebu, u rečima ili delima, onoga o čemu se ima svest. Nasuprot tome, „nesvesno” označava ono što boravi unutar ili izvan svesti, ali s tim u vezi ne postoji promišljena upotreba bilo u mislima ili u delima. Temporalnost kao karakteristika nesvesnog predstavlja još jedan predmet proučavanja za francuske analitičare. Pontalis (2001) je nesvesno opisao kao „ovo vreme koje ne prolazi”. U sličnom maniru, Grin je takođe pisao o višestrukim temporalnostima koje postoje u istom subjektu i posebno o „stanjima u kojima svesnost (a ne samo nesvesno) izgleda ne poznaje vreme – živeći u beskonačnoj sadašnjosti, nesposobna da koristi svoja prethodna iskustva” (2002, str. 64). Još jedan doprinos u ovoj oblasti dolazi iz frankofone Kanade, gde je Skarfoan (2006, 2014a) tvrdio da psihoanaliza nije pažnja na prošlosti nego na „ neprošlosti ” pojedinca, „ stvarno ” vreme u kome ono što se pojavljuje jesu „ predstave umesto reprezentacija, postupci ( Agieren ) umesto misli ” (Skarfoan, 2006, str. 827; originalno naglašavanje). III. E. Latinoamerički razvoji i povezane konceptualizacije Snažna klajnijanska tradicija latinoameričke psihoanalize kojoj su doprineli bliski kontakti sa britanskom klajnijanskom grupom iz ranih 1940-ih, zajedno sa ranim pristupom španskim prevodima Frojdovog opusa 1920-ih (Lopez-Baljesteros – López-Ballesteros , 1923), doveli su do originalnih sintetičkih konceptualizacija nesvesnog, kao što su nesvesna logika i nesvesna komunikacija, čiji uticaj se oseća u sve tri psihoanalitičke kulture. III. Ea. Nesvesna logika Razumevanje logike nesvesnog je osnovni alat za psihoanalitičara u svakom trenutku. Ona pripada suštini psihoanalize.Ovaj alat je zaista neophodan za razumevanje bilo kakvog psihotičnog izraza pacijenta. Prvi autor koji je proučavao nesvesnu logiku bio je Frojd (1900) u „Tumačenju snova”, gde opisuje ono što je nazvao „primarnim procesom”, logiku nesvesnog, koju odlikuju: 1) odsustvo uzajamne protivrečnosti među predstavama raznih instinkata; 2) pomeranje; 3) kondenzacija; 4) atemporalnost i 5) zamena psihičke realnosti spoljašnjom. Frojd se bavio ovom temom u nekoliko drugih tekstova: „Dva principa mentalnog funkcionisanja” (1911c); „Slučaj paranoje” (1911a); „Nesvesno” (1915c); „Ego i Id” (1923a); i ”Nova uvodna predavanja” (1933). Pišući o svom viđenju vrednosti Frojdovog temeljnog otkrića u radu „Nesvesno kao beskonačni skupovi”, Mate-Blanko (1975) je konstatovao da se ne radi o otkriću nesvesnog kao
261
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online