Nazad na sadržaj
prethodne strastvene susrete sa poslednjom „iz skupa”. Nakon ekstaze, kada oseti totalnu fuziju, on brzo odlazi da upozna narednu devojku; na ovom nivou simetrizacije žene su zamenljive. On sam zapada u neku vrstu infinitizovanog hipnotisanog transa zbog ženske lepote, koja se doživljava kao uzajamno osnažujuća. Nakon daljeg istraživanja, postaje očigledno da ova erotična struktura služi kao spasonosni ventil za snažne klaustrofobične anksioznosti u njegovom poslovnom i bračnom životu. Međutim, čim prođe ekstatični vrhunac, žena s kojom je u vezi se doživljava kao još jedan klaustrofobični objekt. Kliničko ispitivanje ovih infinitizacija simetrizacija naglašava simetriju uloge plena i predatora , koja postepeno dovodi do napuštanja centralnosti erotskih zanosa, do mirnijih veza i prijatnijih stanja uma. Infinitizacija je i repeticija kompulzije, ali ima direktniju vezu sa instinktivnim izražavanjem, područjem bez misli. Mate-Blankov koncept nesvesne logike tiče se najdubljeg nivoa nesvesnog, korena psihe, nepotisnutog strukturalnog nesvesnog, duboko povezanog sa somatskim senzacijama. U ovom kontekstu, on se često smatrao povezanim sa konceptualizacijama kao što su transformativni procesi Armanda Ferarija (eklipsa tela) (Lombardi, 2000) i Biona (1962), budući da svi oni naglašavaju strukturalni problem mišljenja pred uznemirujućim bio-psihološkim nadiranjem emocija. Pritisak koji telo vrši na mentalno funkcionisanje čini prve strukturalne elemente infinitizacije, kao mentalni trag u kontaktu sa telom. Koncepti memorijskog traga i mnemičke slike kod Frojda, odvode nas do „Projekta za naučnu psihologiju” (1895, str. 351) i „Tumačenja snova” (1900a, b), gde takođe nalazimo pojam transkripcije, repeticije i „Bahnung-a”, koji se može prevesti kao fasilitacija ili staza. Trag je prvi somatski otisak. Lombardi (2008, str. 713) piše: „Ovim želimo još jednom da naglasimo kako nesvesno i beskrajno nalaze svoje korene u primitivnom doživljaju tela”. Kao i: „Tako je istraživanje Mate- Blanka fokusirano na funkcionisanje logike koja karakteriše misao i jezik, kao elemenata koji podstiču analitičku razmenu i koji su apsolutno ključni za tretman ozbiljnih slučajeva” (str. 711). Lombardi (str. 709) je dodao odsustvo relacija u strukturi misli, istovremeno postojanje misli i ne- misli, prisustvo i odsustvo vremena, i dezintegraciju-konfuziju prostora/vremena kao karakteristike nesvesne logike. Postoje tehničke implikacije na rad Mate-Blanka, naročito prepoznavanje da na dubokim nivoima mentalnog funkcionisanja, proces sanjarenja (Bion, 1962) i različiti oblici „holdinga” (Vinikot, 1971) možda moraju da prethode sistematskim interpretativnim pristupima. Ova inicijalna faza može biti neophodna da bi subjekt/analizand mogao da iskusi interpretacije, koje zahtevaju toleranciju asimetrije i, samim tim, logički (simbolički/metaforički) skok, kao emocionalno značajan i ne beskonačno opasan. Florans Ginjar ( Florence Guignard , 1995) vidi Mate-Blankovu konceptualizaciju nesvesnog kao način uvođenja „nagonskih, razvojnih i strukturalnih elemenata ʼinfantilnogʼ u analitički odnos” (str. 1083). Ukratko, teorija Mate-Blanka o nesvesnoj logici (bi-logika, simetrična logika) istražuje najdublje nesvesne slojeve na mikroskopskom nivou. U njegovoj teoriji, dve nepomirljive logike određuju, u različitoj meri, sve psihičke procese: jedna je asimetrična, karakteristična za svesni
264
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online