Nazad na sadržaj
(2015) da se razgovara o „ukrštanju disciplina koje su raznolike u smislu jezika, metodologije i epistemologije” (str. 1576) omogućava svim stranama da nastave da slušaju jedna drugu.
IV. B. Grupno nesvesno IV. Ba. Teorijski kontekst
Istorijski, Frojd se tokom razvoja psihoanalitičke teorije bavio pitanjem nesvesnih procesa i sadržaja koji su u osnovi grupnih ponašanja, kulture i društva, u više od 20 radova, od kojih su najistaknutiji Totem i tabu (Frojd, 1912–13), u kojem se opisuje manifestacija Edipovog kompleksa na grupnom i socijalnom nivou; Grupna psihologija i analiza Ega (Frojd, 1921), u kojem se bavi pitanjem grupne regresije i primitivnih projektivnih i identifikacionih procesa, tj. projekcijom na vođu (super) Ego ideala članova grupe, koja ih oslobađa moralnih stega u izražavanju njihovih instinktivnih nagona, naročito onih agresivne vrste, obostranim identifikacionim procesima između članova i vođe i libidinalnim vezama između njih koje neguju osećaj pripadanja i pojačan osećaj snage; i Civilizacija i njeno nezadovoljstvo (Frojd, 1930), koja obrađuje pitanje pripadanja grupi koje oslobađa prethodno nesvesne agresivno-sadističko- destruktivne impulse protiv „ drugih ” grupa. Iako su se formulacije ili fokus frojdijanskog gledišta na grupno nesvesno možda menjali u zavisnosti od faze razvoja teorije, osnovna pretpostavka je ostala: motivacionu silu iza istorijsko-društvenih razvoja, neuspeha i uspeha civilizacije, čini antagonizam između zahteva instinktivne prirode i reaktivnih restriktivnih formacija koje je ustanovilo društvo, a koje dovode do progresivnih odricanja ponašanja zasnovanih na instinktima (kako na agresivnim tako i na erotskim/seksualnim). Prema ovom gledištu, razni više ili manje uspešni kompromisi tokom ovog recipročnog dinamskog međusobnog delovanja nesvesnih i svesnih motiva koje nameću grupe, odgovorni su za sublimatorne i korisne ishode najvišeg reda, kao i za maligne destruktivne ishode, npr. ropstvo, nasilne genocide, ratove, zlostavljanja i viktimizacije kroz istoriju. Doprinosi V. Biona (1961), Rajsa (1969), i Anzjua (1981), Kaesa (2010, 2014) i Lebovičija, Diatkina i Kestemberga (1958) dodatno su razvili Frojdove ideje o primarnim fantazijama koje aktivira grupa i primitivnim projektivno-introjektivno-identifikacionim procesima karakterističnim za grupe, pored modela projektivne identifikacije i/ili „psihičke stvarnosti” i „intersubjektivnog dinamskog prostora”. Bion (1961) postulira da primitivni impulsi, koji su otuđeni od njihovog prvobitnog izvora, kroz projektivnu identifikaciju doprinose formiranju „ grupe osnovne pretpostavke ”, kojom vladaju mehanizmi ’ zavisnosti ’ , ’ borbe/bežanja ’ i ’ uparivanja ’, dok je funkcija „radne gupe” – produktivna saradnja usmerena ka realnosti. Anzju (1981) daje opis raznih grupnih fantazija, iluzija i slika usmenih pretnji i strahova od uništenja, kao što su ʼgrupa kao ustaʼ, ʼraspadanjeʼ, ʼgrupa-mašinaʼ, koje odslikavaju najranije strukture uma i psihotičnog nivoa ličnosti, kako se to manifestuje u grupnom procesu. Kaes (2010, 2014) opisuje specifične nesvesne modele psihičke stvarnosti grupe, koji se sastoje od asocijativnih
276
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online