Nazad na sadržaj
(Leboviči, Diatkin i Kestemberg, 1958). Oni su primenjivali individualnu analitičku terapiju kroz dramatizaciju, za razliku od ekspresivne grupne psihodrame koju je decenijama ranije razvio Jakob Moreno. U svojim različitim primenama, pojedinačni pacijent je u centru „scene” kreirane iz njegovih/njenih sećanja i fantazija; analitičar usmerava potencijalne pomoćne terapeute da učestvuju u verbalnoj „igri”/razmeni sa pacijentom. Pokazalo se da ovo olakšava pojavljivanje inače snažno branjenih nesvesnih sadržaja i procesa, te da dovodi do uvida. IV. Bc. Društveno nasilje i terorizam Kernbergovo (2003) Sankcionisano socijalno nasilje opisuje spektar regresivnih, malignih, narcisističko-paranoidnih mehanizama koji pružaju zajedničku (nesvesnu) matricu za analizu onih aspekata socijalne psihologije koji sankcionišu nasilje. Kernberg proširuje Frojdovu misao, tako što dodaje dimenziju straha od posledica agresije koja pokreće odbrane narcisističke i paranoidne vrste. U ovoj vrsti procesa grupne regresije, normalne funkcije i defanzivne radnje bivaju zamenjene širokom lepezom primitivnih odbrambenih radnji koje su tipične za paranoidno- shizoidne mehanizme , koje je prvobitno opisala Melanija Klajn. Prema Kernbergu (2003) i Grinu (2002b), ovaj nekontrolisani moćni regresivni potencijal ka primitivnim odbrambenim radnjama koje se koncentrišu oko cepanja kako bi se nosile sa primitivnom agresijom , može biti najvažniji dokaz osnovnog motivacionog sistema koji je Frojd označio kao nagon smrti , suprotnost libidu. Rajs (1969), Grin (1969, 2002b), Glas (2008) i Kernberg (1994, 2003) smatraju da ovi nesvesni sadržaji i procesi deluju unutar pojedinaca, malih i velikih grupa, institucija i društva. IV. Bd. Istorijska trauma, etničko nesvesno i društvena/međunarodna kriza Heron ( Herron , 1995) je „ etničko nesvesno ” konceptualizovao kao potisnuti materijal koji svaka generacija deli sa onom narednom i sa većinom ljudi iz njihove etničke grupe. Istorijska trauma povezuje članove neke socijalne grupe, rase, religije ili nacije, i predisponira ih za brzu regresiju u paranoidnu ideologiju, paranoidni masovni pokret, fanatizam, ostrakizam, i nasilne napade na drugu političku, nacionalnu ili rasnu podgrupu. Volkan (1988, 1999) je pružio temeljno razumevanje međusobnog odnosa istorijske traume, formiranja identiteta i međugrupnog konflikta . „Druge grupe” postaju objekti ranog cepanja, narcisističke i paranoidne regresije i odbrana protiv njih. Odsustvo procesa tugovanja identifikovano je kao jedan od etioloških faktora (Volkan, 1999). Nesvesni potencijal za primitivnu agresiju koji je, u različitoj meri, raspoloživ u svakom pojedincu, može se brzo aktivirati u regresivnim grupnim procesima. Kroz istoriju, agresija aktivirana grupom, sa svoje strane, može biti pojačana kombinacijom kolektivne internalizacije istorijske traume (Papiasvili i Mejers – Mayers , 2013) i akutne socijalne krize koja remeti uobičajene socijalne strukture. U takvim uslovima, paranoidna polarnost dominantne ideologije može se pojaviti i bujati.
278
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online