Nazad na sadržaj
IV. Be. Organizaciona i socijalna dinamika; psihoistorija Primenjene oblasti organizacione i socijalne dinamike i interdisciplinarno polje psihoistorije koriste gore navedene koncepte u svojim daljim istraživanjima i razradama u cilju razumevanja funkcionisanja velikih grupa, u različitim periodima i geografskim područjima. Jedan primer iz socijalne dinamike je koncept „ antigrupe ” Morisa Nitsuna (1996), spoj nesvesnih destruktivnih elemenata koji ugrožavaju funkcionisanje grupe , bilo da je reč o terapijskoj, organizacionoj ili institucionalnoj grupi, ili o makrosocijalnom grupnom kontekstu. Oblast psihoistorije u Severnoj Americi posebno ima dugu tradiciju primene psihoanalitičkih koncepata na makrosocijalne događaje u svim dobima. Prvi objavljeni članci o psihoistorijskim temama pojavili su se već u prvom izdanju „Journal of Abnormal Psychology” iz 1909. godine. Daljim opsežnim radom na ovom polju među prvima su se bavili, između ostalih, Robert Dž. Lifton (1993); „The Journal of Psychohistory”, čiji je osnivač Lojd Demos – Lloyd deMause ; i „Clioʼs Psyche”, urednika Pola Elovica – Paul Elovitz . Jedan savremeni primer psihoanalitičke psihoistorije je „Transcendentalna konfiguracija” Eve Papiasvili i Linde Mejers, u kojoj pristup infantilno-iracionalno-magičnom i njegova transformacija, pruža neophodan resurs za prevazilaženje trauma epskih razmera u srednjem veku (2013, 2014, 2016). Nitsun (1996), kao i Papiasvili i Mejers (2013), naglašavaju i bezgranični destruktivni i kreativni potencijal iracionalnih i regresivnih, a ipak oživljujućih i regenerativnih nesvesnih sadržaja i procesa grupe .
IV. ZAKLJUČAK
Na samom početku 21. veka, postoji mnogo načina razumevanja nesvesnog širom tri psihoanalitička kontinenta. Unutar ove konceptualne pluralnosti, prisutne su važne regionalne tendencije. U Evropi , francuski analitičari su pokrenuli trend „ vraćanja Frojdu ”, ponovnog čitanja, dekonstruisanja i primene klasičnih koncepata. U francuskoj tradiciji, postuliranje apsolutnog (nesvodljivog) razdvajanja predsvesnog/svesnog i nesvesnog, i povezivanje nesvesnog sa seksualnim nagonom (različitim od pojma instinkta) je ključno. U okviru ovog razmišljanja, smatra se da se nesvesno ne može otkriti posmatranjem, već se o njemu jedino može izvesti zaključak u psihičkim pomeranjima ʼ après coup ʼ, nakon događaja. Drugu tendenciju evropskog učenja o nesvesnom zastupa grupa analitičara koja je, uvažavajući postulate kognitivne nauke, neurobiologije i neuronauke, istraživala implicitno proceduralno znanje i implicitnu memoriju, gde se, kako se pretpostavlja, nalaze sva infantilna iskustva iz prve dve godine života. U središtu ove konceptualne teritorije, koja se odnosi na
279
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online