Nazad na sadržaj
koji su imali tehnički značaj i uticaj na kasniju teoriju. Među njima su R. Velder ( R. Waelder ), O. Fenihel ( O. Fenichel ), E. Jakobson ( E. Jacobson ), M. Maler, H. Nunberg ( H. Nunberg ), Dž. Arlou, Č. Brener ( C. Brenner ), L. Rangel ( L. Rangell ), H. Blum, i drugi. Neposustajuće zanimanje Ego psihologa za konflikt, sumirao je Džejkob Arlou (1987), koji je parafrazirajući komentare Ane Frojd, Ernsta Krisa (1950) i Hajnca Hartmana(1939), napisao: „Psihoanaliza se može definisati kao ljudska priroda viđena sa gledišta konflikta” (str. 70). U svom pregledu Ego psihologije i Savremene strukturalne teorije, Blum (1998) primećuje da je Ego psihologija „pogrešan naziv za strukturalnu teoriju i zato stvarna, sažeta ’Ego psihologija’ ne postoji...” (Blum, 1998, str. 31) Ego psihologija, buneći se protiv Id psihologije, naglašavala je usmeravanje pažnje na površinu psihe, koja je derivat i jasan znak dubljih nesvesnih konflikta. To je bilo u vezi sa obnovljenim interesovanjem za predsvesno i za manifestni sadržaj fantazija, snova i ekranskih uspomena. Interpretacija se smatrala procesom koji je uređen redosledom. Interpretativni redosled od površine ka dubini i ’odbrana pre sadržaja’ koji su isticali komponentu otpora u komunikaciji pacijenata, predstavljali su postupnu analizu produženog trajanja u eri posle Drugog svetskog rata. Teorijsku osnovu činila je strukturalna teorija koja je razmatrala psihički aparat sa gledišta konflikta između Ida, Ega i Superega, s Egom kao medijatorom između druga dva dela i realnosti, i s postupnim usvajanjem genetskih, razvojnih i adaptivnih razmatranja. III. Ba. Ana Frojd Ana Frojd je razradila pitanje odbrambenih procesa u genezi konflikta. Iako je 1926. godine bilo jasno da konflikt ima dve dimenzije – branjeni sadržaj i odbrambene procese – Frojd se nešto više fokusirao na branjeni sadržaj. Ana Frojd je, u svojoj značajnoj publikaciji, „Ego i mehanizmi odbrane”, dovela odbrambene procese na jednak status sa branjenim sadržajem u genezi konflikta (Frojd, A, 1936). III. Bb. Hartman, Kris, Rapaport i Erikson Pišući, pre svega, o problemima adaptacije i psihoanalize kao opšte psihologije, Hartman je (1939, 1950), među razne funkcije Ega uključio koncepte primarne i sekundarne autonomije i (relativno) beskonfliktnih sfera u Egu, kao i intrasistemski konflikt u Egu. Zajedno sa Krisom, Rapaportom i Eriksonom, Hartman je podrobno opisao šire funkcije Ega, uključujući sintetičko i integrativno funkcionisanje Ega, neutralizaciju, sublimaciju, razvoj Ego identiteta (Erikson, 1956), itd. Detaljnom proučavanju Ida, kojim se prethodno posvetio S. Frojd, sada je pridruženo dubinsko poznavanje Ega. Ovi rani inovatori videli su Ego kao jedan aspekt višeg uma. Njihovi pisani radovi odražavaju ideju ravnoteže između svih sila koje potiču iz ljudskog uma i utiču na njega. Pozicija analitičara, putem saveza sa Egom pacijenta, podrazumevala je podjednaku
28
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online