Nazad na sadržaj
• ’Ugrađeni niz često suptilnih, nesvesnih, interaktivnih, međusobno konstruisanih drama koje se proživljavaju’ (Levin i Fridman, 2000, str. 73; Levald, 1975). Ovde se ’odigravanje’ koristi da bi se imenovala vrsta intersubjektivnosti, s obzirom na to da se analitičar posmatra kao kokreator onoga što se dešava između dve strane. • Bilo koje dramatično ispoljavanje transferno-kontratransfernog prekida koji razbija fluidnost analitičke razmene (Elman, 2007), potencijalno prevazilazeći psihoanalitičku situaciju (Kjuzd, Elman, Renik, Rotstajn – Rothstein , 1999), može se komunicirati neverbalno ili verbalno (videti „interpretativno odigravanje”, Stajner, 2006a, dole). U Latinskoj Americi ovaj veliki broj koncepata je smanjen, zahvaljujući dodatnim istorijskim uticajima autora poput Rakera (1948, 1988), Grinberga (1957, 1962), Vilija i Madlen Baranže (1961–1962), i daljih savremenih studija Kasorle (2001, 2005, 2009, 2012, 2013, 2015), Sapisočina (2007, 2013) i drugih. • Preovlađujuće savremeno razumevanje odigravanja u Latinskoj Americi odnosi se na fenomene u kojima je analitičko polje okupirano pražnjenjima i/ili ponašanjima koja uključuju i pacijenta i analitičara. Odigravanja proizilaze iz međusobne emocionalne pobude, a da pripadnici analitičke dijade ne shvataju jasno šta se dešava. Odigravanja se odražavaju na situacije u kojima je verbalna simbolizacija narušena, a kada su reči dostupne, koriste se na ograničene i konkretne načine. Odigravanja su načini prisećanja na rane veze kroz ponašanja i osećanja koja su deo odbrambenih organizacija. (Pogledajte dole razlike između hroničnog i akutnog odigravanja.) Evropsko razumevanje pojma bliže je latinoameričkoj nego severnoameričkoj verziji, jer je koncept prilično isključivo ograničen na analitičku seansu. Međutim, za neke od analitičara u Evropi, odigravanje se razlikuje od latinoameričke verzije po tome što nije toliko kokreacija pacijenta i analitičara, već je rezultat interakcije među njima. Ukazivanje na odigravanja unutar kontratransfera ili acting out-a , takođe je prilično često. • Na primer, Stajnerovo (2006a) gledište na „interpretativno odigravanje” govori o analitičkoj verbalnoj komunikaciji, a ideja je da, ponuđena kao interpretacija, izjava izražava kontratransferna osećanja i stavove analitičara. Preovlađujuće gledište odigravanja u odnosu na psihoanalitičku interpretaciju u sve tri kontinentalne psihoanalitičke kulture jeste da su, bez obzira na formulaciju osnovnih procesa i sadržaja, odigravanja koja se odnose na psihoanalitičku situaciju viđena kao razvojno i/ili dinamički značajna , te zahtevaju razumevanje i, u krajnjem ishodu, postepeno i na individualni način, vode interpretiranju . (Papiasvili, 2016).
308
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online