Nazad na sadržaj
U Latinskoj Americi, čiji savremeni regionalni rečnici ne sadrže termin ʼselfʼ, pojavile su se razne kategorizacije postojećih modela, kao što je self kao podsistem „Ja”, self kao struktura, self osoba, i model selfa koji je zasnovan na subjektivnom doživljaju (Montero, 2005). Uz to, izvorne konceptualizacije ʼself vezeʼ i ʼpovezanog selfaʼ koje opisuju relacione aspekte premošćavanja i povezivanja reprezentacija selfa i objekata, i koje u svojoj proširenoj verziji uključuju i nesvesno formiranje unutrašnje grupe, čine važan deo latinoameričkog psihoanalitičkog identiteta (Pišon-Rivije, 1971; Arbiser, 2013; Loso, Seton, Šarf – Scharff , 2017). Kada je reč o stilu korišćenja ovog pojma, ʼselfʼ se nekada pojavljuje kao ʼSelfʼ, a nekada kao ʼselfʼ, u zavisnosti od konteksta, kako bi se zadržala terminologija određenog autora ili regije.
II. TERMINOLOGIJA, PREVODIVOST, SOCIOKULTURNA I FILOZOFSKA UPORIŠTA
Razlike u konceptualizacijama ʼselfaʼ često odražavaju različite referentne okvire, nivoe diskursa i razlike u prevodima, što proističe iz različitog sociokulturnog nasleđa. U kolokvijalnoj upotrebi, pojam self, koji u mnogim slučajevima nije direktno prevodiv, koristi se kada se fenomenološki govori o samorefleksiji, samosvesti i samokritici. Pored toga, mnogi jezici imaju, takođe specifične ʼpovratneʼ ili složene oblike reči koje se odnose na brigu o samom sebi, samosvest i samoekspanziju, naglašavajući na taj način jedinstvenost sopstvenog subjektivnog glasa, delovanja i namere. Nemački ʼ Selbst ʼ i engleski ʼ Self ʼ impliciraju iluzornu sadržajnost , koja nema precizan pandan u romanskim (francuski, italijanski, španski i portugalski) jezicima. Međutim, svi indoevropski jezici koriste druga sredstva da izraze refleksivnost, promišljanje i istost, što su suštinski delovi vokabulara sopstva : suštinskog bića jedne osobe koje ga razlikuje od drugih, koje se posebno sagledava kao predmet introspekcije ili refleksivne i/ili reflektivne radnje. Na primer, francuskim oblikom ʼmemeʼ, italijanskim ʼstessoʼ i španskim ʼmismoʼ formiraju se složenice za sopstvo: moi-meme , toi-meme , soi-meme (sebe, tebe, njega/njoj); mestesso , sestesso (sebe, njega/njoj); yo mismo (sebe) itd. Osim toga, svi jezici izražavaju refleksiju u gramatičkoj strukturi rečenice, koja govornom subjektu pripisuje radnju/glas/nameru. Na drugom kraju širokog spektra nalaze se apstraktni konstrukti iz filozofije, raznih humanističkih disciplina, književnosti, akademske i razvojne psihologije i neuronauke. U oblasti psihoanalize, dijapazon obuhvata širok spektar, od fenomenoloških konceptualizacija bliskih iskustvu pa sve do vrlo apstraktnih metapsiholoških konstrukata
329
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online