Nazad na sadržaj
U svojoj konceptualizaciji separacije – individuacije, Jakobsonova je pošla od Frojdovih (1940) opisa libida i agresije kao sila koje formiraju i prekidaju veze. Ona je libido videla kao suštinski element koji omogućava detetu da integriše suprotstavljene slike dobrih i loših objekata i dobrog i lošeg selfa, a proporcionalnu agresiju kao razvojem stimulisanu odvojenost i razgraničenje između slika o selfu i drugome. Međutim, višak agresije bi mogao da uništi ovaj proces. Jakobsonova je konstatovala da integracija dobrih i loših slika (npr. i ʼdobreʼ i ʼfrustrirajućeʼ majke) potpomaže kapacitet za tolerisanje kontradiktornih osećanja koja, sa svoje strane, omogućavaju kapacitet za kompleksno emocionalno i interpersonalno iskustvo. U svom uticajnom radu „Self i objektni svet” (1964), Jakobsonova je integrisala klasičnu metapsihološku teoriju sa fenomenologijom ljudskog iskustva, predlažući da instinktivni nagoni nisu ʼdatostiʼ već ʼurođeni potencijaliʼ oblikovani unutrašnjim procesima sazrevanja i faktorima okoline. Prema tome, detetov ʼsvet reprezentacijaʼ (Sandler i Rozenblat, 1962) je izgrađen iz njegovog doživljaja samog sebe u okruženju povrh njegovog psihobiološkog temelja. Prema Jakobsonovoj, novorođenče stiče self i objektne reprezentacije sa nežnom ili agresivnom valentnošću, u zavisnosti od njegovih iskustava gratifikacije ili frustriranosti majkom. Njen termin „reprezentacija” odnosi se na iskustveni uticaj i internog i eksternog sveta. Ona je self reprezentacije opažala kao kompleksne strukture koje uključuju „nesvesnu, predsvesnu i svesnu intrapsihičku reprezentaciju telesnog i mentalnog selfa u sistemskom Egu” (Jakobson, 1964, str. 19). Formulacije Jakobsonove doprinose teorijskom okviru za istraživanja Margaret Maler (1979) o autističnoj i simbiotskoj dečijoj psihozi, kao i za faze normalne i abnormalne separacije – individuacije. Margaret Maler: Self u teoriji separacije – individuacije M. Maler pruža i direktne opservacione i psihoanalitičke podatke koji omogućavaju da se slede faze koje postulira Jakobsonova. Prvobitno interesovanje Malerove za rani razvoj dece proisteklo je iz njenog izučavanja ozbiljne patologije kod dece – autizma i simbiotske psihoze – gde je uočila ekstremnu nemogućnost da se formira negujuć odnos sa negovateljima (Maler, Ros i Defrez, 1949; Maler, 1952; Maler i Gozliner, 1955). Ovo je dovelo do razvoja teorije o normativnom razvoju dece u kojoj su objektni odnosi i self shvaćeni kao posledice instinktivnih nestalnosti. (Videti i posebno poglavlje TEORIJE OBJEKTNIH ODNOSA.) Iako su organizujući principi Malerove bili bazirani na odnosima između selfa i objekata, s akcentom na transakcione aspekte rasta i razvoja, oni su potekli iz klasične teorije nagona. Formiranje osećaja „odvojenosti od”, i „odnosa sa”, tiče se pre svega iskustva sopstvenog tela i odnosa sa objektom primarne ljubavi.
345
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online