Nazad na sadržaj
Faza separacije – individuacije, od 4–6.meseca do 36. meseca, sastoji se od nekoliko podfaza: Prva je „ Diferencijacija/Izleganje ”, od 4–6. do 9. meseca, kada dete počinje da razlikuje self reprezentaciju od majke/drugoga (Maler i saradnici, 1975) tako što se od tendencije da se privija uz majčino telo pomera ka aktivnijem, svojevoljnom istraživanju. Tokom druge podfaze, „ Uvežbavanja ”, od 10. do 15–16. meseca, dete vežba lokomociju kako bi povećalo fizičko razdvajanje od majke i nastavilo proces razdvajanja. Ovo je period tokom koga Maler smešta stvarno „psihološko rođenje” deteta. Zbog uspravne lokomocije, detetov vidokrug se širi i dete postaje uzbuđeno jer „čitav svet postaje njegov”. Kako kaže Filis Grinakr ( Phyllis Greenacre , 1957), to je vrhunac njegove „ljubavne veze sa svetom”. Maler ga konceptualizuje kao vrhunac kako (sekundarnog) narcisizma, tako i objektne ljubavi (Maler i saradnici, 1975). U tom trenutku, dete dostiže i „vrhunac svoje ʼmagične omnipotencijeʼ koji potiče od njegovog osećaja deljenja magičnih moći njegove majke” (Fonađi, 2001, str. 66). U podfazi „Uvežbavanja”, sticanjem autonomnog hodanja, dolazi do formiranja aparata autonomnog Ega u neposrednoj blizini majke. Ovaj prelaz predstavlja fazu razvoja koja omogućava da se detetovo interesovanje pomeri od majke na nežive objekte, što označava libidinalno investiranje u službu funkcionisanja autonomnog Ega. Podfaza „ Zbližavanje ” koja traje od 15–18. do 24. meseca, donosi svest o odvojenosti, separacionu anksioznost i povećanu potrebu da se bude sa majkom (Maler i saradnici, 1975). Dete, koje je postajalo sve nezavisnije, sada počinje da shvata koliko je ono malo u veoma velikom svetu, što sa sobom donosi gubitak idealnog osećaja selfa i ponovno javljanje neke vrste separacione anksioznosti. Dolazi do uviđanja da je majka, zapravo, odvojena osoba koja ne mora uvek biti dostupna, što najavljuje „krizu zbližavanja”. Tokom „krize zbližavanja”, ponašanje deteta je afektivno ambivalentno, i oscilira između potrebe za pripijanjem uz majku i snažne potrebe za odvojenošću. U ovom periodu je cepanje na svom vrhuncu (Grinberg i Mičel, 1983). Ovo je, takođe, period tokom kojeg dolazi do jako brzog razvoja autonomnih Ego funkcija, koji je obeležen brzim usvajanjem jezika i pojavom testiranja stvarnosti. Razvija se svest o rodnim razlikama i rodnom identitetu, koja je u interakciji sa procesom diferencijacije. Optimalna emocionalna dostupnost majke, uključujući njeno prihvatanje detetove ambivalencije, omogućavaju detetu da investira self reprezentaciju sa libidinalnom energijom. Strah od gubitka ljubavi objekta postaje očigledniji, umesto straha od gubitka objekta ljubavi. Tokom „krize zbližavanja”, kako dete postepeno gubi iluziju o sopstvenoj veličini, često kroz dramatične borbe sa majkom, ono može koristiti majku kao produžetak Selfa, što je proces koji detetu omogućava da privremeno negira bolnu svest o razdvojenosti od nje. Konačno, nestajanje infantilne omnipotencije kompenzuje se selektivnim identifikacijama sa kompetentnom, tolerantnom, osećajnom majkom (Blum, 2004).
347
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online