Nazad na sadržaj
oblik i emocionalnu suštinu selfu kao objektu (ʼmeniʼ), stvarajući tako simbole koji služe kao ogledala u kojima self kao subjekt (ʼJaʼ) prepoznaje ili kreira sebe samog.” (Ogden, 1997, str. 729). Prožeta mentacijom primarnog procesa, Ogdenova dualnost selfa u sanjarenju i metafori podseća na prethodni doprinos Džejmsa Grotstajna o višestrukim selfovima sanjara (Grotstajn, 1979).
V.B. Perspektive Self psihologije Hajnc Kohut
Self psihologiju je tokom vremena razvio Hajnc Kohut (1971, 1977, 1984), koji je postajao sve nezadovoljniji kapacitetom frojdijanskog modela nagona i odbrane da razume sopstvena klinička iskustva sa pacijentima sa širokim spektrom poremećaja ličnosti. Dok se klasična psihoanaliza fokusirala na psihopatologiju kao posledicu odbrambenih reakcija pacijenta na nasvesne impulse i želje, Kohut je uvideo da je tumačenje ovih nesvesnih konflikata najčešće neefikasno u dopiranju do njegovih pacijenata „tamo gde su stvarno živeli (i patili)” (Kohut, 1971, 1977). Činilo se da se njegovi pacijenti ne uklapaju u model preovlađujuće krivice stvorene nesvesnim impulsima, već da im nedostaje osećaj selfa koji je otporan i snažan. Umesto onoga što je nazvao frojdijanskim „čovekom krivice”, Kohut se susreo sa „tragičnim čovekom” (1977) koji je patio od osećaja praznine i očaja. Kohut je počeo da posmatra šta treba da se dogodi tokom razvoja, između dece i roditelja, da bi se razvio adekvatan osećaj selfa. U Kohutovoj self psihologiji, self ne postoji na rođenju, već se pojavljuje u ranom detinjstvu kroz odnos sa negovateljem (Galacer-Levi – Galatzer-Levy i Koler – Cohler , 1990). Kohut je na self gledao kao na funkcionalnu jedinicu, determinisanu više iskustvom nego unutrašnjim nagonima. U skladu sa svojim idejama o razvoju selfa, on je predstavio reviziju koncepta narcisizma, koga nije smatrao ni patološkim ni nepoželjnim, već delom ljudskog iskustva (Kohut, 1966). Stoga, narcisizam je posmatrao kao normalan razvojni fenomen, koji može da pruži osećaj identiteta, vrednost, značenje i trajnost. Transformacije narcisizma prema Kohutu su „... čovekova kreativnost, njegova sposobnost da bude empatičan, njegov kapacitet da promišlja o sopstvenoj prolaznosti, njegov smisao za humor i njegova mudrost” (Kohut, 1966, str. 257). Narcisistička razvojna linija je aktivna od početka života i preduslov je za adekvatno funkcionisanje ličnosti. Integrisanje narcisizma u zdravu ličnost predstavljalo je radikalno udaljavanje od psihoanalitičkog stanovišta koje je na narcisizam gledalo iz pežorativnog ugla (Sigel, 1999). Srce self psihologije je self, srž ličnosti, koji je konceptualizovan kao mentalni sistem koji organizuje subjektivni doživljaj osobe u odnosu na skup razvojnih potreba (Volf, 1988). On uključuje veštine, talente, nedostatke i temperament s kojima se osoba rađa. Self je suština psihološkog bića osobe i sastoji se od senzacija, osećanja, misli i stavova prema sebi i svetu (Banai,
354
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online