Nazad na sadržaj
Mikulincer i Šejver, 2005). Osećaj selfa kod osobe razvija se i održava kroz njena self objekt iskustva (Kohut, 1984). Kohut je self objekt koncept uveo kako bi opisao jedan aspekt funkcije u odnosu selfa i drugih. Kohut smatra da smo od rođenja blisko povezani sa drugima i da moramo da osetimo da su oni zaista na raspolaganju da pruže emocionalne sastojke koji su neophodni za optimalan razvoj (Volf, 1988). Ono što nam je potrebno od drugih, i način na koji želimo da drugi reaguju na nas, menja se tokom života (Kohut, 1984). Ove funkcije sastoje se od ogledanja, idealizacije i blizanaštva (Kohut, 1977). Ogledanje je deo razvoja grandioznog selfa u kome odgovor roditelja na dete izgrađuje samopouzdanje i ojačava detetov osećaj selfa (Kohut, 1971). Idealizaciju karakteriše čežnja za omnipotentnim objektom za koji se osoba može vezati u nastojanju da se oseti celovitom, sigurnom i čvrstom (Sigel, 1999). Blizanaštvo je potreba za drugim koji inspiriše osećaj sličnosti (Kohut, 1971). Prema Kohutu, self objekt potrebe su od suštinskog značaja za ljudsko iskustvo i koheziju selfa (1971); razvoj kohezivnog selfa dešava se duž tri osovine: (a) Osovine grandioznosti, (b) osovine idealizacije i (c) osovine alter ego povezanosti. Grandiozni self ili ogledajući self objekat : Funkcije povezane sa grandioznim selfom uključuju doživljaje afirmisanosti i priznavanja od strane drugog koji odslikava nečije unutrašnje stanje. Rezultat je osećaj vrednosti, pozitivnog samopoštovanja i doživljaj poštovanja i odobravanja od strane „drugog” koji nam daje pohvale i komplimente na autentičan način. Neka od ovih iskustava mogu dovesti do toga da osoba oseća dostojanstvo i samopoštovanje. Doživljaji divljenja i osećaja dopadljivosti mogu rezultirati osećajem postojanosti, samopouzdanja i samouverenosti. Doživljaji „bodrenja” u traganju za novim iskustvima i ohrabrivanja u savladavanju izazova, dovode do osećaja čvrstine u osećaju selfa, čime se povećava snažni osećaj ličnog delovanja (Kohut, 1968, 1971, 1972, 1975, 1978). Idealizovana slika roditelja ili idealizacija : Funkcije povezane sa idealizovanom slikom roditelja uključuju doživljaje sigurnosti koji proističu iz vere u snagu i omnipotenciju nekoga ko se ponaša kao zaštitnik. Učestvovanje u snazi te osobe i doživljaj zaštićenosti ima za posledicu funkciju osećanja osnaženosti i efikasnosti kao ljudskog bića. Doživljaj da su nečije uzbuđenje ili preterano stimulativna osećanja modulirana od strane drugog, rezultuje razvojem samokontrole, samodiscipline i samoregulacije. Iskustva umirivanja, tešenja i smirivanja od strane drugog koji pruža utehu i podršku kao i radosnu vitalnost, imaju za posledicu kapacitet za entuzijazam i staloženost. Konačno, iskustvo učenja pravila ponašanja koja predstavljaju sadržaj kulturoloških vrednosti i ideala, biva konsolidovano u vrednosni sistem i skup ideala koji služe kao smernice u životu osobe. Sve ovo daje osećaj svrhe na putu ka životnim ciljevima (Kohut, 1968, 1971, 1978). Alter ego ili povezanost : Self objekt funkcije alter ega prvobitno su povezivane sa transferima ogledanja, budući da su smatrane arhaičnim oblikom tih transfera, ali im je kasnije dat posebni
355
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online