Nazad na sadržaj
Dakle, u vreme kad se Ego psihologija primarno fokusirala na odnos Ega prema Idu i to kako Ego upravlja prilagođavanjem na spoljni svet, teorija objektnih odnosa Melanije Klajn primarno se fokusirala na odnos Ega prema Superegu i to kako je ovaj odnos određen formativnom vezom između instinktivnih impulsa i unutrašnjih objekata Superega. Nekoliko godina kasnije, Dejvid Rapaport (1975) komentariše ovu razliku: „Otkad je Frojd uveo strukturalnu teoriju, teorijski interes se koncentrisao na Ego psihologiju, zanemarivši istraživanje Superega.”(Rapaport, 1957–1977, str. 686). Teorija Melanije Klajn imala je svoju prvu tačku razgraničenja u njenom radu iz 1928. godine, pod značajnim naslovom „Rane faze Edipovog konflikta”. Govoreći o Frojdovom konceptu Edipovog kompleksa kao o ’konfliktu’, Klajn je iznela teoriju da Edipov kompleks kakvim ga je Frojd opisao – a koji se po njemu javlja tokom falusne faze, između treće i pete godine života – ima kompleksne preteče u ranijim psihoseksualnim fazama fokusiranim na oralne i analne stavke. Za M. Klajn, Edipov kompleks počinje u prvoj godini života i nema preedipalne niti pretkonfliktne faze. Ovo postavlja važna konceptualna pitanja. Na primer, Edipov kompleks suštinski označava bilo koju triangularnu strukturu odnosa, s obzirom da, od onog momenta kada je dete svesno oca pored majke, postoji trougao. Međutim, Hana Sigal (1997) ističe da čim dete napravi organizacionu odluku da odvoji dobre doživljaje majke od frustrirajućih, postoji trougao deteta, dobre i loše mame. M. Klajn ovu formu organizacije zove spliting, što je jedan od primarnih načina na koji rana (a i kasnija) psiha upravlja konfliktom. Spliting objekata na dva dela, ili spliting između različitih objekata na dobre i loše kategorije, primarne su forme organizovanja našeg sveta. Spliting funkcioniše u tandemu sa projektivnom identifikacijom, koja se u mašti oslobađa nekompatibilnih elemenata u umu, tako što ih projektuje sa unutrašnjeg na spoljašnji svet. I spliting i projektivna identifikacija bivaju angažovani da bismo upravljali svojim unutrašnjim i spoljašnjim svetom. Uz odgovarajuću introjektivnu identifikaciju, ovi procesi čine jednu živu mentalno-društvenu petlju koja podrazumeva bavljenje konfliktima kao i izvršavanje normalnog mentalnog funkcionisanja. Ovaj projektivni i introjektivni životni krug, po analogiji sa disanjem (udisanjem i izdisanjem) – demonstrira ideju Melanije Klajn o urođenoj prirodi psihičkog konflikta povezanog sa vitalnim mentalnim funkcijama. U ovom procesu, Ego formira svoj inicijalni odnos sa konfliktnim instinktima života i smrti u Idu. U svojoj primarnoj potrazi za spoljnim objektom koji može da pomogne u borbi za opstanak, dete projektuje instinktivne impulse u mašti – za šta Klajn i Suzan Ajzaks ( Klein i Susan Isaacs , 1952, str. 58) tvrde da je mentalna posledica instinkata – na svoje spoljne objekte i onda introjektuje ovu kombinaciju stvarnog spoljnjeg objekta, pomešanog sa izmaštanim objektom, u Superego, gde ona nadalje funkcioniše kao unutrašnji objekt. Klajn, nadalje, usmerava pažnju na odnos između ovih unutrašnjih objekata i spoljašnjeg sveta, kao i na – što je možda i najvažnije – odnos između njih i Ega.
35
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online