Nazad na sadržaj
III. D. Vilfred R. Bion ( Wilfred R. Bion ) Dok je M. Klajn razradila Frojdovu ideju konflikta, uključivši objektne odnose – i unutrašnje i spoljašnje – Bion je proširio teoriju konflikta na oblast mentalnih funkcija. Tokom svog ranog perioda, Bion (1957) je postavio teoriju inherentnog konflikta između zdravih i psihotičnih delova uma, zasnovanih na instinktu života, odnosno instinktu smrti. Psihotični deo uma ne želi da zna za realnost, ni spoljašnju, ni, što je još važnije, unutrašnju. Tamo gde Klajn vidi da se um nosi sa konfliktom uspostavljanjem splitinga, Bion (1959) govori o primitivnijem i destruktivnijem mehanizmu koji naziva „napadi na povezivanje”. Napadanje spona između dva objekta, ili dva dela uma, psihotični je metod za izlaženje na kraj sa konfliktom putem eliminisanja bilo koje veze koja dva zasebna objekta stavlja u međusobni kontakt. Bionova teorija zasniva se na njegovoj koncepciji primarnog konflikta. Prema njegovim rečima: „Problem je rešenje konflikta između narcisizma i socijal-izma” (Bion, 1962a, str. 118), što je preformulacija Frojdove tenzije između narcisističkih objektnih odnosa i zdravog izbora objekta i distinkcije koju Klajn pravi između paranoidno-shizoidne i depresivne pozicije. Konflikt na koji se misli, a koji generiše napade na spone, jeste konflikt između spajanja i razdvojenosti. Ova ideja je navela Biona (1963) da modifikuje koncept Edipovog kompleksa. On, za Biona, ne evocira primarno konflikt između seksualnosti i ubilaštva, recimo između Laja i Edipa, već između traganja za istinom i ignorisanja istine, između Tiresije – slepog proroka koji zna istinu – i Edipa. Bion dalje teorijski razvija ovaj konflikt u svojim knjigama „Učenje iz iskustva” (1962b) i „Elementi psihoanalize” (1963), u kojima piše da ima tri vrste spona koje možemo da uspostavimo sa nekim objektom: Lj(ubav), M(ržnja) i Z(nanje). Lj. i M. su tradicionalni aspekti Edipovog kompleksa; Z. je dodatna originalna Bionova konceptualizacija. Ovde Bion konceptualizuje svet antiveza kojim dominira veliki konflikt mentalnih funkcija između Z. i minus Z.; između želje da se stvaraju veze i da se zna i želje da se napadnu vezei da se ne zna, što može da se uporedi sa instinktima života i smrti. Bion postiže ovaj dodatak Frojdu i Melaniji Klajnprenošenjem instinktivnih konflikata na analogne mentalne konflikte između Z. i minus Z. Ovo se može videti u Bionovom radu „Jezik shizofreničara” iz 1955. godine, u kom se Frojdov kastracioni kompleks – strah od gubitka sopstvenih genitalija – reinterpretira kao da se događa i Egu, gde, iz perspektive „Učenja iz iskustva” i „Elemenata psihoanalize”, kastraciju mentalnih funkcija Ega koje su u vezi sa razmišljanjem, vrši minus Z. Sa razvojem Bionovog razmišljanja, konflikt između Z. i minus Z. prelazi u širu kategoriju istine nasuprot lažima. Ovo se, posledično, povezuje sa Bionovim konceptom iskustva (Bion, 1959, 1962b). Iskustvo postaje presudan ogled za istinu, u smislu naše sposobnosti, odnosno kapaciteta, da doživimo, da angažujemo i da otpatimo sopstveno iskustvo. Za Biona, uzrok nije istina, već iskustvo, što znači – naše emocionalno iskustvo. Bionov rani rad fokusira se na razvijanje kapaciteta da razmišljamo o našem emocionalnom iskustvu, dok je pažnja u njegovom kasnijem radu usmerena na sposobnost da doživimo emocionalno iskustvo ili, paradoksalno rečeno, sposobnost da iskusimo sopstveno iskustvo. Bion (1965, 1970) obeležava ovo stanje
38
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online