Nazad na sadržaj
Vreme. Sastoji se od sesija koje traju 45 ili 50 minuta; visoka učestalost sesija, između tri i pet nedeljno; i mada je teško odrediti trajanje celokupnog tretmana, budući da je za svakog pacijenta potreban određeni period, zna se da uglavnom obuhvata mnogo godina. Kako dolazi do većeg razumevanja psihičkog života, naročito onog koji se odnosi na primitivne i psihotične nivoe kod svih pacijenata, trajanje psihoanalize postaje duže. Danas, učestalost sesija je sporno pitanje. Za neke analitičare, broj sesija nije značajan, dok za druge jeste. Ovi prvi smatraju da je važan stav i analitička funkcija analitičara ili „interni seting”. Drugi analitičari smatraju da je, da bi se razvila analitička funkcija i adekvatan interni seting u pogledu konkretnog pacijenta, neophodna intenzivna veza i da je čest broj sesija ključni faktor. Oni smatraju da je ovo od suštinske važnosti i za pacijenta, kako bi on mogao da istražuje svoj um putem slobodnog asociranja na najdubljim nivoima i, pre svega, da prorađuje analitičareve interpretacije. U pogledu učestalosti sesija, Frojd je rekao: „Ja sa mojim pacijentima radim svaki dan, osim nedeljom i državnim praznicima – odnosno, po pravilu, šest dana nedeljno. Za blaže slučajeve ili produžetak tretmana, koji je već prilično odmakao, tri dana nedeljno će biti dovoljno. Bilo kakva vremenska ograničenja mimo ovoga ne donose korist niti lekaru niti pacijentu […]. Kada je broj sesija manji, postoji rizik od gubljenja koraka sa stvarnim životom pacijenta, i od toga da će tretman izgubiti kontakt sa sadašnjošću i biti nateran na sporedne puteve” (Frojd, 1913 SE: 12, str. 127). Iako visoka učestalost sesija nije dovoljan uslov, za mnoge analitičare predstavlja neophodan faktor. Međutim, uz nju moraju ići i drugi elementi psihoanalitičkog metoda: pažnja na transfer i kontratransfer, uključujući primitivne i psihotične nivoe i kod pacijenta i kod analitičara, kao i analitičareva interpretacija . Drugi eksterni faktori . Analitičareva ordinacija ima određene karakteristike (nameštaj, dekoracija, atmosfera u sobi itd.) koje govore nešto o ličnosti analitičara. Analitičarevo telo je takođe deo setinga. Pišući o analizi žena od strane žene analitičara, Inid Balint (1973) je navela da za pacijenta, na nesvesnom nivou, analitičareva soba preuzima značenje majčinog tela. Sledeći Blegerovu ideju, Alesandra Lema (2014) je razvila koncept „otelovljenog setinga”, posebno kod pacijenata sa simbiotskim transferom.Ona je istakla kako fizički izgled analitičara deluje kao snažan stimulans u pacijentovom unutrašnjem svetu i kako se bilo kakva promena na analitičarevom telu doživljava duboko destabilizujuće. Ostale komponente „ugovora”, kao što su cena i godišnji odmori, takođe bi trebalo da budu uključene kao delovi eksternog setinga. Kada je reč o ceni, i to naročito u današnje vreme, pacijentima može biti potrebna finansijska podrška nekih organizacija, što neizbežno podrazumeva prisustvo trećeg lica, što je element koji se kod inicijalnog ugovora mora razmotriti. Ova treća strana se razlikuje od zemlje do zemlje: to može biti državna zdravstvena služba, zdravstveno osiguranje ili klinika za psihoanalizu nekog instituta, u slučaju kandidata.
406
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online