Nazad na sadržaj
određuje. Među brazilskim autorima koji su doprineli konceptu setinga, Fabio Herman se izdvaja (1991) kao važan mislilac koji seting takođe posmatra kao okvir. Analitičari ga ustanovljuju u svojoj kliničkoj praksi kako ne bi izgubili svoj metod tokom analitičkog procesa. Ovaj okvir služi kao ograda okrenuta prema spolja. Ona ne štiti analizu od prodora spoljašnjeg sveta; to je nemoguć zadatak, jer je spoljašnji svet već prisutan u ordinaciji sa analitičarem i pacijentom. Pa ipak, ona štiti analitički par od rutiniranog načina razmišljanja. Srž Hermanove teorije je koncept rušenja polja, koji se može shvatiti kao trenutak u analizi kada je analizand u stanju da primeti self reprezentaciju čije je pojavljivanje bilo sprečavano. Pucanje postojećeg polja komunikacije, prema ovom autoru, čini glavno obeležje analitičkog procesa. Upravo će unutar ograde setinga analizandi postati svesni različitih percepcija sebe samih. Eizirik, Korea, Nogeira – Nogueira i saradnici (2000) razvili su ideju da trenutni društveni kontekst nosi određene karakteristike i da se njegov uticaj na analitički seting mora poštovati. Oni tvrde da analitički trening ima ključnu ulogu u formiranju analitičkog identiteta, koji mora da uključuje analitičarev stav očuvanja setinga – njegovog čuvara, na neki način. Oni dele Grinovo viđenje funkcije setinga; seting ima ulogu trećeg, koji mora biti eksplicitno ili implicitno prisutan u bilo kojem ljudskom odnosu, kako bi ga sprečio da postane psihotičan. Štaviše, oni naglašavaju značaj koncepta internog setinga. Ovo drugo će analitičarima omogućiti da upravljaju očuvanjem setinga u trenutnom društvenom kontekstu. Marsio de Freitas Đovaneti ( Marcio de Freitas Giovannetti , 2006), sledeći Žaka Deridu, govori o gostoprimstvu današnjih analitičara. Ovaj pristup predstavlja prilično aktuelnu perspektivu unutar psihoanalitičke debate u Latinskoj Americi. Freitas Đovaneti podržava ideju da je u savremenoj kliničkoj praksi potreban izvodljiv, a ne tradicionalan seting. U današnjem svetu, gde je ideja o brzini i ubrzanosti vremena zamenila pojam trajnosti, ukoliko se na pacijente primeni klasičan seting, postoji rizik od onemogućavanja razvoja bilo kog oblika analize. Za ovog autora, jedna od osnovnih uloga analitičara jeste postepeno formiranje ostvarljivog setinga, tako da analiza može da napreduje. Analitičari moraju da teže ka transformisanju virtuelnog, bezgraničnog prostora u mesto – mesto stvarnog, a ne virtuelnog iskustva.
VII. SETING U PSIHOANALITIČKIM REČNICIMA
Značajno je da u mnogim, često korišćenim rečnicima psihoanalize, ne postoji odrednica za „seting”. Pa ipak, neki od elemenata koncepta „setinga” mogu se pronaći u ovim rečnicima: slobodno asociranje, slobodno lebdeća pažnja, uzdržanost, neutralnost i tehnika. Jedini izuzeci koji
415
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online