Nazad na sadržaj
(Klajn, 1963, str. 301-02). Očuvanje dobrog objekta unutra je primarna suština njene teorije. Postoji zaista poseban fokus na posledice destruktivnih sila na taj unutrašnji dobar objekat koji se drži unutra, ali terapeutski fokus je na tome da se pomogne konstruktivnim silama ljubavi da nadvladaju. Da citiramo M. Klajn: „Zadovoljna beba koja sisa sa uživanjem, ublažava anksioznost svoje majke; i majčina sreća se ispoljava kroz način na koji se ona bavi bebom i hrani je, umanjujući tako detetovu progonilačku anksioznost i utičući na njegovu sposobnost da internalizuje dobru dojku” (1963, str. 312). Kao i Frojdova, teorija Melanije Klajn je zasnovana na nagonima. Njihove razlike leže u odrednicama vremenskih parametara, suštini finalne faze razvoja (i terapije), i relativnoj važnosti unutrašnjih naspram spoljašnjih (sredinskih) faktora u razvoju i etiologiji psihopatologije: teorija Melanije Klajn postulira dostizanje depresivne pozicije (i potpuno razrešenje edipalnih konflikata sa potpuno strukturisanim Superegom) u prvih 18 meseci života, u smislu integracije stavova ljubavi i mržnje prema objektu. Ovo se razlikuje od integracije različitih delimičnih komponenti nagona, kao u psihoseksualnim fazama koje je izneo Frojd, koje rezultiraju postupnom unutrašnjom strukturalizacijom sa posledičnim formiranjem Superega negde u dobu od pet godina. U sistemu Melanije Klajn, u pogledu relativne važnosti unutrašnjih i spoljašnjih (sredinskih) faktora, kako u razvoju tako i u patogenezi, dominantna ja fantazija, dok je uticaj spoljašnjih faktora, uključujući i majčinsku anksioznost, minimalan. Ne postoji ekvivalent eksplicitnoj potvrdi kompleksne komplementarnosti, kao u Frojdovom ʼkomplementarnom nizuʼ, i samo su retki nagoveštaji da bi kvalitet roditeljskog psihičkog procesuiranja mogao imati uticaj na detetov „nivo” splitinga. Ipak, koncept ʼnesvesnih unutrašnjih objekataʼ predstavlja značajan trajni doprinos Melanije Klajn psihoanalizi i teoriji objektnih odnosa. Klajnijanska razvojna kretanja počivaju na ovom otkriću, gde opisi paranoidno-shizoidne pozicije (1946) i depresivne pozicije (1935; 1940) obezbeđuju okvir za bavljenje nagonom kao odrednicom motivacije, preciznije, sa stanovišta unutrašnjih objekata. III. B. Bion Vilfred Bion je proširio teorije projekcije – introjekcije Melanije Klajn, naročito u pogledu komunikativne uloge projektivnih – introjektivnih procesa u normalnom ljudskom razvoju: „Pretpostaviću da postoji normalan stepen projektivne identifikacije, bez definisanja granica u okviru kojih se nalazi normalnost, i da udružen sa introjektivnom identifikacijom predstavlja osnovu na kojoj počiva normalan razvoj” (195: 103). U tom slučaju, projektivna identifikacija shvata se kao odojčetova veza sa dojkom, koja mu omogućava da se nosi sa „osećanjima koja su suviše snažna da bi se sadržala u njegovoj ličnosti” (1959: 106). Bion ukazuje na stepen u kome ova suštinska veza može da se poremeti, „napadnuta” na dva načina, ili majčinim odbijanjem da
451
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online