Nazad na sadržaj
analizanda i to je konflikt između želje za prepoznavanjem i želje za razlikovanjem, jedinstvenošću i odvojenošću. U stvari, ovaj konflikt je pre konflikt odnosnih transakcija nego želja, sukob između paradigmi povezanosti. Svaka teorija konflikta mora da uključi i teoriju motivacije (Haris, 2005). Jedan od teoretičara koji je postavio osnove odnosnoj perspektivi, Grinberg ( Greenberg , 1991), oseća potrebu da zadrži koncept nagona da bi govorio o funkciji. Mičelov (1997, 2000) rad je pratio putanju sličnu Ferbernovom modelu odnosnog konflikta, da bi prešao na Levaldovo ( Hans Loewald ) interesovanje za vezanost i razvoj. Mičel je došao do zaključka da mi ne bivamo uvučeni u interaktivne matrice nego da smo već stalno u njih utisnuti. Ne radi se, možda, o tome da se relacionisti klone teorije nagona, već bi se možda umesto toga moglo reći – u duhu Genta ( Ghent , 2002) – da se nagon za njih piše malim slovom. Gent duguje svoje motivacione ideje Edelmanu ( G. Edelman , 1987), koji pretpostavlja da ljudsko iskustvo počinje sa prilično jednostavnim, nemoduliranim, primitivnim ljudskim ponašanjem (okretanje ka svetlu i toploti, na primer), koje postupno biva prožeto onim što Edelman naziva vrednosti. U razvojnoj kaskadi koja brzo postaje kompleksna, mala, suptilna iskustva (ne svesno intencionalna) javljaju se kao elaboriran motivacioni sistem. Seksualnost, agresija i bezbednost su ishodi, a ne unapred podešeni motori razvoja. Po Edelmanu, konflikt se pomalja, nije unapred podešen na nesvesnom nivou. Gent i Haris vide konflikt kroz prizmu teorije nelinearnog dinamičkog sistema, ili teorije haosa, u kojoj je konflikt upravo provokativni inicijator promene. U okviru teorije haosa, postoji teorija transformacije. Neravnoteža nastaje iz konflikta. Konflikt je izvor promene, kretanja i razumevanja. Konflikt u službi rasta ili transformacije dobija različite forme. Konflikt, čak i na nesvesnom nivou, između načina postojanja i načina uspostavljanja odnosa, može da bude uvod u destabilizaciju obrasca i ispregovaranog iskustva. Ali postoji momenat u analitičkom radu u kome se konfliktne kontradikcije, bilo mentalnih reprezentacija ili objektnih odnosa, imaju nepokolebljivo na umu – to je tačka u kojoj konflikt može da se nadvija nad samom ivicom haosa. Ovo je možda najakutnije prisutno u radu sa pacijentima koji proživljavaju tugovanje i gubitak objekta. III. G. Francuska lakanijanska perspektiva Da bi u Lakanovom ( Jacques Lacan ) radu istražio ulogu konflikta, pojma koji sam po sebi nije u naročitoj upotrebi u Lakanovim zapisima i predavanjima, Dejvid Liktenstajn ( David Lichtenstein , u poglavlju „Dijalektika želje: pogled na intrapsihički konflikt u delu Žaka Lakana” – „The dialectic of desire. A view of intrapsychic conflict in the work of Jacques Lacan”, objavljenom u knjizi „Psihoanalitičke perspektive sukoba” – „Psychoanalytic Perspectives on Conflict”, čiji su urednici Kristijan, Igl i Volicki – Christopher Christian, Morris N. Eagle & David L Wolitzky , 2017; str. 177-194), umesto toga, posmatra ideju subjektivne podeljenosti i strukturu te podeljenosti onako kako je Lakan vidi. Na taj način, on ilustruje i ono što u Lakanovom radu potiče od klasične ideje intrapsihičkog konflikta i ono što od nje odstupa.
45
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online