Nazad na sadržaj
Patološka organizacija ↨ PSH pozicija ↔ Depresivna pozicija
Za patološku organizaciju se smatra da stvara defanzivnu strukturu u uslovima ozbiljnog neuspeha sredine i/ili viška zavisti i destruktivnosti u ličnosti. Uobičajena integracija dobrih i loših objekata nije se propisno desila, jer je umesto uobičajenog binarnog splitinga na ’dobar’ i ’loš’ self i objekat u paranoidno shizoidnoj poziciji, došlo do preterane fragmentacije i konfuzije dobrog i lošeg, što potencijalno dovodi do nepodnošljivog psihotičnog ili stanja bliskog psihozi, u kojem je unutrašnji svet ispunjen proganjajućim i zbunjujućim fragmentovanim objektima. Ova patološka organizacija omogućava pacijentima da izbegnu preplavljujuće progonilačke i depresivne anksioznosti, izbegavanjem emocionalnog kontakta sa drugima i sa unutrašnjom i spoljašnjom realnošću. Ona funkcioniše tako što okuplja fragmentovane i zbunjene delimične objekte u perverznu strukturu prožetu mržnjom. Jedan ovakav oblik je ’banda’ ili ’mafija’ koju je opisao Rozenfeld (1971). Ovakva organizacija ličnosti često se na kraju pokaže u analizi u snovima ili u asocijacijama o kriminalnim bandama koje kontrolišu i zastrašuju ’razborite’ ili zdrave delove ličnosti, obećavajući sklonište i oslobađanje od proganjajuće ili depresivne anksioznosti. Naizgled zdravi delovi ovih kompleksnih struktura verovatno su umešani u koluzivne i perverzne odnose u patološkoj strukturi. (Vidi takođe poglavlje KONTEJNMENT: KONTEJNER – KONTEJNIRANO) Stajnerov kasniji (1993) rad na ’psihičkim povlačenjima’ proširuje i razvija ideju o patološkim organizacijama. On pokazuje kako su takva povlačenja rasprostranjena i kako mogu imati razne oblike, ali da uvek postoje radi održavanja psihičke ravnoteže uprkos nesavladivim anksioznostima.
IV. B. Razvoji u nezavisnoj tradiciji
IV. Ba. Bolas: transformacioni objekat Kristofer Bolas (1987, str. 14) je uveo termin „ transformacioni objekat ” nakon Vinikotovog pojma majke ’okruženja’, navodeći da je u ranoj interakciji odojče – majka „majka manje važna i prepoznatljiva kao objekat, nego kao proces”. Pre nego što se majka „personalizuje za dete kao ceo objekat” Bolas (1987, str. 28) tvrdi da je „ona funkcionisala kao područje ili izvor transformacije.” Dakle, iako „još uvek nije u potpunosti prepoznatljiva kao drugi, majka se doživljava kao proces transformacije, i ova odlika ranog postojanja nastavlja da živi u određenim oblicima traženja objekta u odraslom životu, kada se objekat traži zbog njegove funkcije označitelja transformacije.” (1987, str. 14)
461
Made with FlippingBook - professional solution for displaying marketing and sales documents online